Zidovi stana kao privatna galerija: Slike ovog samoukog umetnika ostavljaju bez daha (FOTO GALERIJA)

Na zidovima stana porodice Ljuna u jednom beogradskom naselju - pravi vatromet boja. Teško je nabrojati čega sve na velikim i malim slikama rađenih u uljanoj tehnici ima. Šarenoliki spektar boja odaje utisak neobjašnjivog zadovoljstva pri samom pogledu na neko delo, a za portal Dnevno.rs pričao je Zoran Ljuna, samouki slikar kome je carstvo boja i više od pukog hobija.

Čim smo kročili u stan ovog gospodina postalo je jasno da smo postali svedoci jedne stalne postavke jedinstvenih umetničkih dela. Zoran je svoju oazu mira pronašao u platnu i bojama, a od brojnih slika okačenih svuda po stanu jedva se razaznaju nijanse zidova.

– Od 2002. godine posvetio sam se svojoj velikoj strasti – slikama na platnu. Pre toga sam radio sa flomasterima i pravio slike koje su ”išle” i do metar u dužinu. Crtanju i likovnom izražavanju bio sam sklon još od detinjstva, od prvih školskih dana. Boje su me oduvek privlačile pa je moja želja, godinama sakrivena u deliću moje podsvesti, čekala priliku da se ostvari – počeo je priču za portal Dnevno.rs Zoran Ljuna.

„Kuća na izdavanje”

Po vokaciji je arhitektonski tehničar, a strast prema sakrivenom carstvu boja dugo je tiho tinjala u njemu i pojavila se u času kada je Zoranov zamor od danonoćnog iscrtavanja rapidografima planova i projekata kulminirao.

– Godine provedene za crtaćim stolom učinile su svoje. Stigao je zamor materijala. Sklonio sam paus, lenjr i tuš i iz radoznalosti uzeo uljane bojice i počeo da slikam. Onako neobavezno, prosto da odmorim oči i dušu – rekao nam je ovaj trenutno nezaposleni arhitektonski tehničar.

„Arlekin”

Iz Zoranove priče sledi da je ovaj njegov pokušaj relaksacije ubrzo postao i hobi bez kojeg više nije mogao. Ljubav prema crtanju i bojama pojavila se iznenada, ali ne i slučajno.

Od hobija do strasti, takoreći, nije prošlo mnogo vremena. Nošen kreativnim žarom i željom da nadoknadi propušteno vreme, Zoran je svaki slobodan trenutak posvetio svojoj novoprobuđenoj ljubavi. Na taj način je nastalo stotine slika, od kojih oko 50-60 krase zidove stana nikoga ne ostavljajući ravnodušnim.

Zoran Ljuna: Od crtanja flomasterima do tehnike ulje na platnu

Rođen je 9.9.1953. godine u Zemunu. Završio je srednju arhitektonsku školu u Beogradu gde i živi sa svojom porodicom.

Zoran je samouki slikar koji je svoju ljubav prema slikarstvu otkrio još u najranijim školskim danima, a aktivnim likovnim radom se bavi poslednjih 15 godina. Tokom svog stvaralaštva promenio je mnogo slikarskih pravaca i tehnika – od naive do kubizma, preko realizma i hiper-realizma. Na početku je crtao flomasterima i u toj tehnici ima veliki broj slika, ali je njegov talenat najviše došao do izražaja u tehnici ulje na platnu.

Od mnoštva motiva koji se mogu naći na Zoranovim slikama, detalji starog Beograda najbolje dočaravaju slikarski talenat ovog nostalgičnog umetnika.

 

Motive je najpre pronalazio u udžbenicima biologije ćerke i sina. Počeo je sa slikama mrtve prirode, a detalje je najpre iscrtavao olovkom do najmanje pojedinosti, a potom komponovao i bojio nesputanom maštom. Vrlo brzo je počeo da pronalazi i druge izvore inspiracije.

– Upoznao sam se sa mnogim slikarima takozvane naivne umetnosti iz Kovačice, na jednoj od njihovih grupnih izložbi. Poneo sam i neka od svojih dela kod Pavela Hajka, poznatog naivca čiji su stalni motiv pevci. Čak je njegova žena poželela da kupi jednu moju sliku, ne pitajući za cenu – kaže Zoran.

„Stara ratna nošnja”

Dok smo pričali sa njim postalo nam je jasno sa kolikom se ljubavlju posvećuje svojoj velikoj strasti. Nije ispuštao četkicu iz ruke dok je radio na novom delu – „Tri ribara”.

Otkrio nam je koji su mu žanrovi omiljeni.

– Svaka slika i svaki motiv ima neku svoju priču i prema njoj postupam individualno. Ipak, najviše se obradujem kada pronađem fotografije starog Beograda. Oduševljava me tadašnja arhitektura koja nije ”dosadna” kao ova danas. U stanju sam da se i po ceo dan posvetim jednom detalju jer želim da sve ispadne perfektno i po mom ukusu – priča Zoran.

„Ruska trojka”

Slike Zorana Ljune „posejane” su svuda po svetu. U njegov stan u beogradskom naselju Braće Jerković dolazio je čak i ambasador Gane koji nije prestajao da se divi vatrometu boja, a podjednako oduševljeni bili su i diplomatski predstavnici Turske, Libana, Italije i Libije. Naposletku, njegove slike su „odletele i preko bare”, tačnije u Čikago i Klivlend.

– Do sada nisam imao nijednu samostalnu izložbu, za to je potrebno dosta novca, a vidite i sami u kakvoj se situaciji nalazi naša zemlja. Slike trebaju da se urame, a ni supruga ni ja ne radimo. Ona je nekada bila zaposlena u Jordanskoj ambasadi, pa otuda i ti ljudi kod nas. Nažalost, posle bombardovanja 1999. godine Jordanci su otišli i više se nikada nisu vratili, a mi se snalazimo kako znamo i umemo – iskren je Zoran i dodaje:

– Ljudi za mene čuju uglavnom posredstvom  zajedničkih prijatelja. Nedavno mi je ćerka otvorila i Fejsbuk stranicu i to je jedino mesto na kojem moje slike mogu da dopru do većeg broja ljudi.

„Kafana Albanija”

Umetnost čini život svih nas izuzetno bogatim na razne načine. Takođe, podstiče ljude da budu kreativni i da izraze sebe. Nekim ljudima je, recimo, baš ona razlog da ustanu iz kreveta. Sa druge strane, umetnost Zoranu predstavlja sastavni deo svakodnevnog života i sopstvenu oazu mira u koju može da „pobegne” kada to poželi. Uostalom, tu su fotografije…