Pre izlaska u grad, koji obično počinje prilično kasno, svakodnevno se održava neki kulturni događaj već u ranim večernjim časovima – uvek se može svratiti na otvaranje neke izložbe, promociju knjige ili pozorišnu predstavu.
Kako trenutno izgleda kulturna ponuda u Beogradu, koji su novi trendovi u kulturi i kako bi kroz nekoliko godina mogla izgledati kulturna dešavanja u glavnom gradu?
Kako smo promenili kulturne potrebe i navike?
Korona virus i s njim u vezi propisane epidemiološke mere učinili su da postanemo željni kulturnih dešavanja koja nam neko vreme nisu bila dostupna. Kulturni sadržaji prešli su u online sferu, u virtuelne obilaske muzeja i galerija i live stream koncerata. No, i izvođači i publika se slažu u jednom – nije isti osećaj učestvovati u dešavanju uživo i preko ekrana, jer nema razmene energije i interakcije. I sa jedne i sa druge strane nedostaje ta “povratna informacija.”
Umnogome su se izmenile i naše navike kada je poseta kulturnim dešavanjima u pitanju.
Otkako se epidemiološka situacija popravila, slobodnije se krećemo i posećujemo objekte kulture. Ono što se promenilo jeste da kulturna dešavanja počinju ranije. Osim toga, sada planiramo odlazak na kulturni događaj na vreme zbog ograničenog broja ulaznica i definitivno više cenimo održavanje kulturnih zbivanja.
Šta obići u Beogradu?
Nijedan turista ne bi trebalo da napusti Beograd, a da nije posetio njegove znamenitosti od istorijskog značaja, Kalemegdan, Avalski toranj i ulice kao što su Knez Mihajlova i Skadarlija, ali i druge manje poznate ulice na Vračaru i Dorćolu koje svedoče o duhu prošlih vremena. Uz to, tu je i Kulturno leto na Vračaru, manifestacija koja svakog dana nudi besplatne sadržaje za sve generacije i za svačiji ukus.
Tu su i nezaobilazni muzeji. Svakako treba spomenuti Muzej Jugoslavije, Narodni muzej, Muzej savremene umetnosti, Etnografski muzej, Muzej primenjene umetnosti i Muzej iluzija.
Beograd sve više živi na svojim rekama
Veliki potencijal Beograda leži i u tome što se nalazi na dvema rekama – Dunavu i Savi koje tek treba da budu iskorišćene. Osim rekreacije i druženja u restoranima kraj vode, beogradske reke sve više predstavljaju i mesta muzičkih dešavanja, a sređivanjem priobalja i izmeštanjem industrije sa obala Beograd sve više živi na svojim rekama.
Osim standardnih nastupa bendova na splavovima, treba spomenuti Zonu umetnosti i Zonu muzike u parku Ušće, a novina je i manifestacija pod nazivom Beer garden na Adi ciganliji koja spaja razne vrste piva i koncerte pa predstavlja pravo osveženje u prelepom ambijentu.
Revitalizacija devastiranih industrijskih objekata
Industrijski dizajn je već dugi niz godina trend u svetu, a oživljavanje nekadašnjih industrijskih prostora koji potom dobijaju namenu objekta kulture postupak je koji postoji i kod nas.
Izgleda da će se ovaj trend nastaviti i u budućnosti, jer se umesto izgradnje novih objekata, revitalizuju stari koji više nemaju nikakvu svrhu, tako da se dobija praktično iskorišćen prostor. Osim toga, mesta propale industrije koja su predstavljala ruglo, sada su renovirana i ulepšana, a služe i plemenitoj svrsi – kulturi u kojoj mogu da uživaju kako naši sugrađani tako i turisti.
Trenutna kulturna ponuda
Šta izdvojiti kada su kulturni sadržaji u pitanju? Bilo da je to muzika, film, pozorište, fotografija, arhitektura, dizajn, vizuelne umetnosti, strip, ples ili vajarstvo, Beograd ima bogatu ponudu kulturnih sadržaja.
Kalendari kulturnih dešavanja su popunjeni mesecima unapred. Teško je nabrojati sve ustanove kulture, zadužbine, umetničke paviljone, koncertne dvorane i inostrane kulturne centre koji postoje u našem gradu. Tu su i festivali sa dugom tradicijom kao što su BITEF, FEST, BELEF i Beldocs.
Zatim, treba spomenuti standardno kvalitetan Oktobarski salon, dešavanja u Domu Omladine, ali i KC Grad, Jugoslovensku kinoteku, Kulturni centar Beograda, Rex, SKC, Ustanovu kulture “Vlada Divljan”, Centar za kulturnu dekontaminaciju i dr.
Nova umetnost i novi trendovi
Kada je u pitanju mlađa publika, popularni su klubovi u Cetinjskoj u kojima često bude i svirki i književnih dešavanja, zatim Dorćol Platz, a odnedavno i džez koncerti u botaničkoj bašti “Jevremovac” koji su veoma posećeni. Za ljubitelje alternativne muzičke scene, slam poezije, grafita i performansa, Beograd takođe nudi redovna dešavanja.
Kada govorimo o novim vidovima umetnosti i primeni novih medija i elemenata tehnologije u kulturi, sve su zastupljenije i digitalne izložbe, interaktivne predstave i uključivanje virtuelne stvarnosti u umetnički sadržaj.
Izložbe u galerijama, književne večeri u bibliotekama i domovima kulture, kao i klasične pozorišne predstave verovatno nikada neće izaći iz mode i nastaviće da postoje u svom tradicionalnom obliku, ali će svakako uvoditi novije i eksperimentalnije sadržaje.
Koliko će se u narednim godinama menjati koncept kulturnih dešavanja i navike konzumenata kulture? Kako će izgledati kulturni sadržaji u Beogradu kroz nekoliko godina? Ostaje da se vidi. Ono što je izvesno je da se trendovi menjaju i da kulturni sadržaji doživljavaju transformaciju.
