Društvenim mrežama se šire fotografije magacina Narodne biblioteke Srbije koje ne obećavaju svetlu budućnost onome što se vekovima čuva.

 

Pre otprilike šest i po godina otvoren je, nakon četvorogodišnje rekonstrukcije, korisnički deo Narodne biblioteke Srbije. O tome su pisali svi srpski mediji, svi smo videli fotografije i snimke predivne modernističke čitaonice sa glomaznim stolicama… Divili smo se sami sebi, eto, kako se mi lepo staramo o svom kulturnom nasleđu i kako ceo svet može da nam zavidi na tome kako nam je lepa Narodna biblioteka.

Međutim, problem je u tome što ne možemo da zavirimo mnogo dalje od velelepnih prostorija koje su namenjene posetiocima i članovima biblioteke.

Ne možemo da odemo do magacina, a baš tu, očigledno, nastaje najveći problem.

Po svojoj definiciji, narodna biblioteka je ustanova kulture koja obavlja bibliotečko-informacionu delatnost i delatnost zaštite stare i retke bibliotečke građe u skladu sa zakonom. Dakle, stara se da se naše kulturno nasleđe (u vidu knjiga, pisama, razglednica, novina itd.) sačuva i zaštiti, kako bi buduće generacije mogle da ga koriste.

Da bi se bibliotečka građa zaštitila najvažnije je da ima gde da se skladišti, da su magacini adekvatni i da je u njima naše nasleđe bezbedno.

A da li je tako?

Društvenim mrežama se šire fotografije magacina Narodne biblioteke Srbije koje ne obećavaju svetlu budućnost onome što se vekovima čuva. Mesta više nema, sve je prepuno, nabacano na gomilu…

Narodna biblioteka više NEMA MESTA za smeštaj građe! Znalo se to poodavno, sad je došlo do duvara. Nema dalje. Znam da nikog nije briga od nadležnih, ali mene duša boli. Postujem ovo pa makar me koštalo posla. Mogla sam da slikam samo mrak, doživljaj bi bio potpun. Kad stanem na sredinu i pogledam 40m na levo i na desno, u isto vreme sam pretužna i presrećna. Čudan osećaj kad nešto što je prepuno izaziva osećaj tolike praznine u tebi – napisala je na Tviteru Valentina Branković, zaposlena u Narodnoj biblioteci Srbije.

Još pre pet godina stanje u magacinu Narodne biblioteke bilo je kritično, ali tim povodom ništa nije učinjeno.

Tada je zaposleni Ljubomir Branković upozoravao da više nema mesta za periodiku, međutim, kako kaže, bio je suočen sa pretnjama – i to na parkingu biblioteke.

– Kada sam pre pet godina, kada je bilo evidentno da više nema mesta za periodiku (časopisi i novine), razaslao sam mailove na razne adrese, pre svega strukovne, i bio suočen sa nekakvim kvazi pretnjama otkazom i to na parkingu biblioteke, reći ću možda nekada i od koga… – napisao je Branković.



loading...