“Oko 110 zemalja nas je priznalo u ovakvim granicama, uključujući SAD i Nemačku, i mi nemamo teritoriju koju bismo mogli da damo Srbiji. Osnova za budući sporazum Kosova i Srbije ne može biti teritorijalna odšteta Srbiji, kao uteha za izgubljeno Kosovo, već život gradjana, praktične potrebe, ljudska prava i patnje koje smo pretrpeli pod jednom državom kao što je Srbija koja se nije suočila sa svojom prošlošću”, rekao je Kurti u intervjuu za Dojče vele.

Kurti je dodao da granica prema Srbiji “ne može da se poredi” sa granicom prema Albaniji.

“Granica između Kosova i Albanije nije albanska granica, to je srpska i jugoslovenska granica. Približavanje, integraciju i ujedinjenje sa Albanijom – jednoga dana, u budućnosti – ja ne vidim kao rezultat neuspeha države Kosovo, već kao njen uspeh. Ali ovu zemlju moramo najpre da načinimo uspešnom”, naveo je lider Samoopredeljenja.

On je dodao da albanski narod “i dalje pati od traume” zbog Londonske konferencije iz 1913. godine, i podsetio na reči tadašnjeg šefa britanske diplomatije Edvarda Greja da su “Albaniji naneli veliku nepravdu kako bi održali mir u Evropi”.

Kurti je rekao i da “približavanje, integracija i ujedinjenje” Kosova sa Albanijom “ni u kom slučaju neće biti sprovedeno oružanim, nedemokratskim i protivustavnim sredstvima”.

“Najpre želimo da izgradimo državu Kosovo, pri čemu će težište biti na privredi i pravdi. Jedan od prioriteta biće i dijalog sa Srbijom, ali on neće biti naš glavni prioritet. Glavni fokus će biti na pravdi i zapošljavanju”, kazao je.

Kurti je naveo da njegovo Samoopredeljenje, zajedno sa Demokratskim savezom Kosova s kojim je postiglo koalicioni sporazum, i s nemačkim i evropskim partnerima, želi da integriše Kosovo u EU što je moguće pre.

“Što se tiče odnosa sa Srbijom, dogovorili smo se da moramo da se sastanemo sa (novim) visokim predstavnikom EU za spoljne poslove i bezbednost Žozepom Borelom, kako bismo razmotrili pripremu budućeg dijaloga zasnovanog na jasnim i preciznim principima. Ne smemo ponovo da zakažemo”, dodao je Kurti.

On je rekao i da je tokom šestogodišnjeg dijaloga Beograda i Prištine, od 2011. do 2017. godine, Kosovo zaključilo 33 sporazuma sa Srbijom, da je važno proveriti koliko je njih sprovedeno kako bi iz toga “mogli da izvuku pouku za budućnost”.

“Sa LDK smo postigli dogovor da carinske takse od 100 odsto (na uvoz robe iz Srbije) želimo da zamenimo za politički, ekonomski i političko-trgovinski reciprocitet sa Srbijom. Taj reciprocitet predvidja i Ustav Kosova, usvojen 7. decembra 2011. godine”, kazao je Kurti.

On je ponovio da reciprocitet treba da prethodi ukidanju taksi i dodao da se “ne sme zaboraviti da su ambasadori zemalja Kvinte na Kosovu pozvali Srbiju da obustavi kampanje protiv priznavanja Kosova i protiv članstva Kosova u medjunarodnim organizacijama”.

“Ali Beograd pravi korake unazad: predsednik države (Aleksandar Vučić) nedavno je najavio da će sprečiti pristupanje Kosova u Unesko”, naveo je Kurti.

On je rekao da su razgovori o programu nove vlade dugo vodjeni i da su time “pokazali novu kulturu u procesu formiranja vlade, da se najpre razgovora o programu”.

Naveo je da njegova stranka želi da izvrši petostruku reformu: sudstva, privrede, obrazovanja, zdravstva i sektora bezbednosti.

“Reforma sudstva i reforma sektora bezbednosti biće sprovedene u okviru procesa provere. Ne bi trebalo da budu proveravani samo državni tužioci i sudije, već i visoki funkcioneri tajne službe i policije”, rekao je Kurti.

On je kazao da žele da izgrade dualni obrazovni sistem, poput Nemačke, Švajcarske i Austrije, gde će učenici i studenti veći deo vremena biti u školama i na fakultetima, dok će jedan ili dva dana provesti u kompanijama.

“Želimo da privučemo strane investicije i pri tom krećemo od dijaspore: jer teško je privući investicije iz inostranstva, ako zbog velike korupcije ne možemo da privučemo ni našu dijasporu. I pre svega ćemo suzbiti korupciju u Vladi, institucijama i u društvu”, dodao je Kurti.



loading...