Srpsku kinematografiju zadužio je petodecenijskim radom na domaćoj sceni, na kojoj je postao jedan od najpoznatijih glumaca i apsolutni miljenik lepšeg pola.

 

Ostaće zauvek upamćen kao veliki beogradski šmeker, harizme koja pleni. Uz njega je, do poslednjeg dana, bila supruga i koleginica sa kojom je proveo četiri decenije braka. Nije bio ljubitelj kamera van seta i, kako to dolikuje legendama, nije iznosio svoju intimu u javnost. O njemu su najbolje govorila njegova dela i prijatelji.

Mangup sa Crvenog krsta večno će ostati upamćen po dobroti, srdačnosti i velikodušnosti, ali i kao Prle, Flojd, stari Hadži Zamfir, šlager pevač, Urke i mnogi drugi.

Ovako je Gaga govorio u nekim od poslednjih intervjua koje je dao medijima:

-Sebi stvarno nikada nisam dozvolio luksuz da mislim ne samo da sam zvezda, nego ni da sam najbolji ili na bilo koji način veliki. Verujem da se niko neće uvrediti ako ovo kažem, ali – mislim da je to svojstvo budala – verovati da si neko drugi. 

-Kada odigraš sto, dvesta, trista predstava i svaki put to radiš iznova na isti način, može da bude malo dosadno, mada je jeres ovo što govorim, ali bar sam iskren.

-Da sam kao mali imao kompjuter, verovatno ne bih bio glumac. Za kompjuterom imaš već smišljene igre i možeš da se igraš sam. Kad sam ja bio klinac hteo sam da se igram i, mislim – šta da radim sam?

POSLEDNJE ZBOGOM FLOJDU: Po ovim ulogama ćemo zauvek pamtiti Dragana NIkolića

-Mislim da su danas glumci mnogo bolji i jači. Mnogo spremniji. Ja sam naravno bio anti-pevač, anti-šoumen, ali u svemu tome je bilo nekog šarma, ne samo mog ličnog.

-Ni ja se nikada nisam opterećivao godinama, čak sam kao mlad glumac govorio da imam više godina nego što sam stvarno imao. Valjda sam hteo da budem nekako zreliji, makar kroz tu laž.

-Moj savet je da se ne razvode preko novina, da se ne zaljubljuju preko tih istih novina i ne šalju poruke preko medija, već da prosto negde pronađu svoju intimu.

-Ne znam da pevam. Nisam neki frajer. Sam sebe sam prozvao Lepi Gaga, pa šta?!

-Moji drugovi i ja zaista nismo pravili socijalne ili druge razlike – da li je neko siromašan ili bogat, crn ili beo. Ni dan danas nemam drugačiji odnos, ni prema boji kože, ni prema pedigreu, lovi… Moj otac i drugari su na mene preneli neka pravila. Od: kad se pozdravljaš, stegni čvrsto ruku i gledaj u oči, pa dalje.

-Da, moguće je da sam u prethodnom životu bio zvonar Bogorodičine crkve. Pa sam se onda malo prolepšao. Što ima neke veze sa mojim životom – „Od ružnog pačeta do Lepog Gage“, takav bi mogao da bude naslov te epizode

Spadam, što je malo i opasno, u one čiji su se snovi ostvarili. Ali opet – i sad mislim da treba da uradim još nešto. I to nešto kapitalno. Još nisam uradio to nešto. Verovatno neću nikad, ali – ta misao me drži da opstanem. I da sačuvam u sebi to nešto iz detinjstva.

Za mlađe generacije koje se ne sećaju Gage iz voditeljskih dana: