Sa druge strane, u Srbiji inflacija u Srbiji pada, ali mnogo stidljivije. U aprilu je sa 16,1 odsto pala tek za jedan procenat i došla na nivo od 15,1. Stručnajke smo pitali kako je Crnoj Gori uspela da tako brzo sroza inflaciju i može li Srbija nešto da preuzme i primeni iz te lekcije.
Jedna od mera za usporavanje inflacije u Srbiji bila je zamrzavanje cena osnovnih životnih namirnica, mesa i goriva. Neke od tih mera i dalje su na snazi, ali su mleko i meso “otpali” sa liste, a ono što je potom usledilo dobar je pokazatelj da ovakve mere nisu dobre na duge staze – nakon nekoliko meseci stagniranja, cene ovih proizvoda drastično su skočile.
U “komšiluku”, Crnoj Gori, Vlada je u martu, u saradnji sa marketima, kreirala “antiinflacionu korpu”, u koju je “smestila” 25 proizvoda I ograničila im cene, a marketi su potom mogli da biraju da li će učestvovati u ovoj akciji, kao i koje proizvode iz korpe će prodavati po ograničenim cenama.
Pre uvođenja ove mere, februarska inflacija u Crnoj Gori iznosila je 15,1 odsto. Potom, u martu – 10,5. Na jednocifreni nivo, od 8,6 odsto, inflacije je došla u aprilu.
Da li je za to odgovorna antiinflaciona korpa?
Kako za “Novu” objašnjava profesor Ekonosmkog fakulteta i bivši guverner Narodne banke Srbije dr Dejan Šoškić, „antinflatorna korpa“ mogla je da pomogne u obaranju crnogorske inflacije, ali da postoje i neki jači razlozi koji su uticali na to.
“Ključni razlozi su pad cena nafte i hrane na svetskim tržištima, efekat baze, to jest dolazak u doba godine kada je, u isto vreme prošle godine, inflacija bila visoka i odsustvo ekspanzivne fiskalne i monetarne politike”, kaže dr Šoškić.
Inače, fiskalna politika o kojoj govori naš sagovornik odnosi se na pribavljanje novca u državnu kasu i raspoređivanje njegovog trošenja, dok se monetarna odnosi na kontrolu ponude novca od strane centralne banke.
“Takođe, Crna Gora ima relativno malo, ali uzorno slobodno i konkurentno tržište, tako da su tamo mnogi proizvodi jeftiniji nego u Srbiji, a povremeno su i neki proizvodi iz Srbije koji se prodaju u Crnoj Gori jeftiniji nego kod nas”, dodaje Šoškić.
Sagovornik “Nove” takođe objašnjava i da je ova susedna država imala znatno višu stopu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) od Srbije.
“Stoga je moguće da i u domenu ‘ponude’ ima zasluge za nižu inflaciju”, kaže on.
Kada su u pitanju administrativne mere, baš kao što je antiinflaciona korpa, njihov uticaj na snižavanje inflacije je moguć, ali nije glavni razlog. Kako objašnjava profesor Šoškić, efekat takvih mera je kratkoročan, a ubrzo će biti jasno da li je pad inflacije srednjeročno održiv. Ipak, sagovornik Nove veruje da jeste.
Prema njegovim rečima, ako u Crnoj Gori ne bude nepredviđenih šokova, inflacija bi do kraja godine mogla da se vrati na niske jednocifrene nivoe.
