Po Beogradu kruži čuvena priča, da onaj ko se nije vozio autobusom 50, ne zna šta je pakao!
Ova autobuska linija, ni kriva ni dužna, postala je ”ozloglašena” među Beograđanima jer putešestvije od okretnice na Ustaničkoj do okretnice na Banovom brdu ne može da se prepriča rečima, već mora da se doživi!
Zato je vest od pre nekoliko meseci da će na liniji 50 od sada saobraćati novi autobusi obradovala sve one koji svakodnevno putuju ovom linijom gradskog prevoza. Međutim, pojavili su se novi problemi!
Ekipa Dnevno.rs rešila je da proveri kako sada izgleda vožnja legendarnom “pedeseticom”.
Prvi problem: Ulazak
U Ustaničkoj ulici sa većim brojem putnika čekali smo čuvenu liniju broj 50. Komešanje i najezda ljudi počela je čim se autobus pojavio iza krivine. Naime, iako sada putnike voze uglavnom novi, crveni autobusi, ovo nije smanjilo gužve jer se broj mesta u njima nije povećao. Na ovoj trasi zglobni autobus još uvek je misaona imenica!
Elem, strpljivo smo sa ostalim putnicima ušli u prevoz i avantura je mogla da počne.
Kako su stanice odmicale, u autobusu je bila sve veća gužva, a zbog bezbroj rupa na putu koje su prouzrokovale ‘truckanje’, mogli su se čuti komentari putnika kako su im se upravo pomerili svi unutrašnji organi, i ona čuvena “majstore, ne voziš krompir”.
Muka je svakodnevno putovati linijom 50
Ljiljana, jedna od putnica, koja je ušla sa nama na početnoj, rekla je da ona već pet godina svaki dan putuje od Ustaničke do Banovog brda, jer tamo radi. Kaže da joj to putovanje oduzme dosta vremena i da je iscrpi.
– Već pet godina, koliko radim u prodavnici na Banovom brdu, vozim se svaki dan ovim autobusom. Sat i petnaest minuta treba mi u jednom pravcu. Samim tim, ja svaki dan izgubim dva-dva i po sata od kuće do posla i nazad. Nije to malo, sa kraja na kraj grada, iscrpi me to i oduzme mi dosta vremena – objašnjava nam ova putnica, i dodaje da je uvek nesnosna gužva na ovoj liniji.
Prema rečima putnika, čuvena pedesetica podložna je čestim kvarovima.
– Živim u naselju Braće Jerković, a moja devojka u Rakovici. Često se vozim ovim autobusom i nebrojeno puta su mi se desile razne stvari. Recimo, dva- tri puta autobusu je prokuvao akumulator, pun autobus dima. Samo što se ljudi ne podave. O kvarovima da ne govorim, stane na pola puta i ni makac. Iskreno, od kada su uvedeni novi autobusi ovakve nedaće su se smanjile, ali se i dalje dešavaju, ublagnom zbog preopterećenosti linije – priča Jovan, inače dvadesetogodišnji student medicine i dodaje da je vožnja na ovoj liniji često pakao i da mu se smuči kad mora da putuje.
Pored primedbi da se dugo putuje i da se autobusi često kvare, Beograđanin Igor ima primedbu na higijenu.
– Ne mogu da verujem da je ovako prljavo. Evo, pogledajte na šta mi liči ruka kojom sam se uhvatio za šipku – pokazuje vidno uprljanu ruku Igor i zgroženom mimikom lica kaže da je to strašno i da toga ima samo u Srbiji.
Krajnje odredište: Posle sat i pet minuta, bez neprijatnosti!
Veći deo putnika izašao je na stanici kod restorana Mek Donalds-a na Vidikovcu, a ekipa Dnevno.rs je ubrzo zatim, posle sat vožnje, stigla je na Banovo Brdo, svoje konačno odredište.
Obzirom na to da se autobus nije pokvario, da su nas malo gurali, ali da smo u jednom trenutku čak i imali gde da sednemo, smatramo se srećnicima. Iz “ozloglašene” avanture, zvane “vožnja u autobusu 50” izašli smo bez većih trauma.
