– Povećane su plate, povećana je minimalna zarada, biće povećane i penzije. I turizam nam se oporavio. Još nismo izašli iz kovid krize, a sačekala nas je nova, ukrajinska. Iz ove perspektive, ja sam ponosan na to šta je u ekonomskom smislu urađeno za godinu dana u odnosu na 2020, pre političkih promena. Generalno, u našem delu Evrope, političari kreiraju probleme da bi ih rešavali. Ja sam došao kao ekspert u ovu Vladu, a političarima je u Crnoj Gori važniji proces nego rezultat. Malo je rezultata bilo, a stalno smo u nekom procesu u poslednjih 30 godina – kazao je Milatović u „Uranku“.
Ukazao je i na to da je Crna Gora najbrže rastuća ekonomija na Mediteranu.
– Pre političkih promena recesija je bila 15 odsto, to je katastrofa. U Srbiji je pad bio jedan odsto. Decificit budžeta bio je 10 odsto BDP-a, a turizam je kolabirao. Prošle godine doživeli smo snažan ekonomski oporavak. Znate, Crna Gora i Hrvatska imaju sličnu ekonomsku strukturu, jer u velikoj meri zavisimo od turizma. U odnosu na 2019. godinu naš pad turizma bio je 85 odsto u 2020, a u Hrvatskoj 50-ak odsto. U 2020. mi smo zaradili zaradili 70 odsto prihoda ostvarenih u 2019, a oni 60 odsto – kazao je Jakov Milatović na K1.
Sankcije Rusiji
Jovana Joksimović ovog jutra Milatovića je pitala i o sednici vlade na kojoj je, kako su pisali mediji, gotovo došlo do fizičkog obračuna kada se diskutovalo o uvođenju sankcija Rusiji.
– Sve sednice vlade su karakteristične u tom smislu što su prilika za razmenu mišljenja. Ja ministra vanjskih poslova nisam provocirao, mediji su to pomalo dramski preneli. Nije došlo ni do verbalnog duela, a pogotovo fizičkog, uzdržavao sam se od toga. Stabilizovali smo situaciju. Desilo se – skoro ništa. Sednica je bila poprilično interesantna u smislu dinamike između predsednika vlade i ministra vanjskih poslova u načinu na koji bi trebalo prići sankcijama prema Rusiji. Sednica je prekinuta na zahtev predsednika vlade – objasnio je Milatović.
Naglasio je da je ceo slučaj preuveličan u medijima.
– Ja sam prećutao, najispravnije je to bilo. Zloupotrebljava se tema sankcija Rusiji za unutrašnje sukobe. Potpredsednik vlade ima drugačiju viziju i ambicije, a ja sam samo jedan od 12 ministara i moj cilj je ekonomski razvoj. Nije bila lepa slika na toj sednici, ali dešava se to i u drugim zemljama. Neprimerene su bile reči koje je ministar vanjskih poslova razmenio sa predsednikom vlade i bila je dobra odluka da se sednica prekine. Ja sam sa strane posmatrao sve i žao mi je da se takve stvari dešavaju. Zemlja tek izlazi iz kovid krize, prvi put je promenjena vlast u prethodnih 30 godina. Vratio sam se u Crnu Goru da ličnim primerom, znanjem i iskustvom pomognem zemlji u ekonomskom razvoju.
O pritiscima na Crnu Goru
Jakov Milatović istakao je ovog jutra u „Uranku“ da sasvim sigurno postoji određena doza pritiska da zemlja koja je na putu evropskih integracija uskladi svoje politike sa politikom EU.
– Sve sankcije imaju svoje negativne konsekvence. Tako je i u Nemačkoj, Francuskoj… Potrebno je da se izbalansira spoljnopolitički stav ali da se misli i na ekonomski status građana EU. Crnogorska spoljna politika je 100 odsto usaglašena sa politikom EU i tu se razlikujemo od Srbije koja je na 60 do 70 odsto usaglašenosti. Mi smo i pripadnici NATO saveza. Rusko i ukrajinsko tržište u smislu turizma veoma su važna za Crnu Goru. Prošlu godinu proveli smo bez direktnih letova između Crne Gore i Rusije, to je negativno. Dugoročno je veoma loše zavisiti od bilo koje zemlje i zato je moj cilj da unapredim i ubrzam ekonomski razvoj zemllje.
Kaže da svi pamtimo i da bi trebalo i da nadalje pamtimo 24. mart kao datum kada je bombardovana Jugoslavija.
– Nije nam zbog toga ni danas lako i trebalo bi da imamo poseban osećaj za sve strahote koje se dešavaju u Ukrajini. Uvođenje sankcija Rusiji je od strane naroda u Crnoj Gori percipirano kao neadekvatno rešenje, ali mi smo usaglašeni sa EU. Kada budemo deo tog kluba imaćemo više mogućnosti da iznesemo svoje mišljenje – stava je crnogorski ministar ekonomije.
– Tema sankcija biće na dnevnom redu neke od sledećih sednica Vlade. 80 odsto građana Crne Gore žele članstvo u EU, i u skladu sa tim postoje obaveze koje moramo da ispunimo. Uopšte nije važno šta misli Jakov Milatović kao građanin. Ja sam bio prvi ministar koji je posle deset godina otišao u Rusiju, bilo je to prošle godine. Ja sam čovek koji se zalaže za srednji put, jer je Rusija velika zemlja sa kojom delimo istoriju, ali postoji i nova politička realnost koju valja sagledati.
O Srbiji i turizmu
Jakov Milatović u Beograd je došao na otvaranje Sajma turizma i sastaće se sa ministarkom Tatjanom Matić.
– Srbija je za Crnu Goru više od ekonomije. Moj rođeni brat živi u Beogradu, svoju sudbinu je vezao za ovaj grad. Veliki broj crnogorskih porodica ovde ima prijatelje, rođake, kumove. I Crna Gora je za Srbiju više od ekonomije. Pomalo sam tužan što se u kriznim vremenima dešava neka privremena zabrana izvoza, pored svih trgovinskih sporazuma koje smo potpisali i nadam se da će se i to rešiti. U kriznim situacijama je vrlo važno da slobodna trgovina teče redovno i normalno – kaže Milatović.
– Šaljemo poruku dobrodošlice svim građanima Srbije. Prošle godine najviše je turista bilo upravo odavde, gotovo 500.000 turista iz Srbije je prošle godine posetilo Crnu Goru. Ponovo su otkrili neke zaboravljene predele. Imaćemo, nadam se početkom maja, otvoren deo auto-puta pa svi koju budu dolazili kolima neće ići kroz kanjon Morače već tim auto-putem. Imamo sedam ili osam dnevnih avio- linija između Beograda i Podgorice, nekoliko do Tivta, uvešće se i linija Niš-Tivat. Ljudi najviše putuju na ona mesta koja najbolje poznaju, pa dođite u Crnu Goru – poruka je Milatovića.
Politička realnost u Crnoj Gori
Ministar ekonomskog razvoja Crne Gore Jakov Milatović danas je u „Uranku“ na televiziji K1 kazao da iako je vladi početkom februara izglasano nepoverenje, nema institucionalnih mehanizama za rešenje te situacije.
– Mi nemamo Zakon o Vladi, ni Zakon o Skupštini, puno je sivih zona. I ja se pitam kako je to moguće. Vlada je vlada, mi nemamo termin tehnička vlada i ona ima puni legitimet vladanja i donošenja odluka. Vlada ne može da raspusti Skupštinu, to je jedino što ne može. Potpredsednik je srušio vladu, njemu je naklonjen ministar vanjskih poslova – kazao je Milatović.
– Jedini logičan izlaz iz ove situacije su vanredni parlamentarni izbori gde bi se građanima vratio mandat i to je jedino pošteno. Kako manjinskom vladom rešiti probleme manjinske vlade? Jedini Abazovićev partner može biti Đukanović i DPS koji je poražen na svim izborima, i ne verujem da ta priča može da bude održiva. Sve su manje šanse da do manjinske vlade dođe, jer je od izglasavanja nepoverenja prošlo više od dva meseca.
Istakao je Milatović i to da crnogorske građane ne interesuje koja je vlada već da se donose važne odluke u situaciji porasta cena koja je veoma teška.
– Ova vlada, postojeća, u skladu sa ustavnim i pravnim poretkom ima legitimitet i mi moramo da donosimo odluke. Takva je vlada kakva je i nadam se nekom dugoročnijem političkom rešenju, jer bi to bilo dobro i za nas i za region. Partija potpredsednika vlade ima tri ili četiri poslanika u parlamentu, a manjinska vlada imala bi podršku 15 poslanika. To su veliki nedostaci takve vlade.
