Mislite da Amerikanci zaista danas biraju predsednika? Onda zapravo ne znate ni delić istorije IZBORNOG SISTEMA U SAD

Amerika
Pixabay.com

Oko 225 miliona Amerikanaca danas bira 45. predsednika Sjedinjenih Američkih Država. Iako važe za "demokratske" ovi izbori zapravo su proizvod velikog broja kompromisa u prošlosti SAD i predstavljaju jedan od najkompleksnijih sistema na svetu o kome, čak i među građanima Amerike, postoje mnoge zablude.

 

Iako se danas smatra “kolevkom demokratije” Sjedinjene Amerikče Države zapravo imaju jedan od najspecifičnijih predsedničkih izbornih sistemna na svetu o kome, zbog njegove složenosti, i građani ove države slabo znaju i koji je sve samo ne demokratski.

Ovakav način izbora predsednika je definisan 12. amandmanom na Ustav SAD još 1804. godine dakle, nepromenjen važi već više od 2 veka iako su se u međuvremenu političke priliče, pa i sama Amerika mnogo promenili.

O izbornom sistemu koji vlada u ovoj državi čak i u doba izbora malo se govori, pa postoje mnoge zablude.

 

Zabluda broj 1: Građani Amerike biraju predsednika 

Ovo je samo delimično tačno! Naime, građani Amerike na izborima predsednika ne biraju neposredno već zapravo glasaju za svoje predstavnike – elektore, koji će onda u njihovo ime glasati za predsednika SAD. Dakle, kada američki građanin glasa, on zapravo poručuje predstavnicima svoje savezne države za koga treba da glasaju.

Ti predstavnici zovu se elektori i njih određuju političke partije posebno za svaku saveznu državu. Kako je na snazi većinski izborni sistem, bez obzira sa kolikom većinom jedan od kandidata pobedio u nekoj saveznoj državi (razlika može da bude i teoretski samo jedan glas), svi glasovi elektora iz te države idu njemu.

Ovo pravilo ne važi u samo dve američke države – Mejn i Nebraska gde se broj elektora deli proporcionalno.

Najveći broj država već decenijama su “republikanske” ili “demokratske” pa stranke svoje aktivnosti najviše koncentrišu na tzv. “neopredeljene, klimave” države – Ohajo, Floridu, Pensilvaniju i Virdžiniju.

Zabluda broj 2: Svaki glas vredi isto

Nema svaka država isti broj elektora već se njihov broj određuje na osnovu broja stanovnika. Najmanje ih je tri, a njihov broj se preračunava sa svakim popisom stanovnika na 10 godina. Ukupni broj elektora je nepromenjen još od izbora 1964. godine i iznosi 538. Da bi pobedio, kandidat mora da osvoji 270 glasova elektora.

Ipak, ovaj sistem nije savršen, pa države sa malim brojem stanovnika ipak dobijaju više elektora nego što im pripada. Kako je objavio Rts, glas jednog građanina Vermonta vredi koliko glasovi troje građana Teksasa, dok jedan glas iz Vajominga vredi koliko četiri glasa u Kaliforniji.

Zabluda broj 3: Svi Amerikanci imaju pravo glasa

Procenjuje se da oko 11 miliona Amerikanaca živi na tzv. Ostrvskim teritorijama SAD – Portoriku, Američkim Devičanskim Ostrvima, Midveju… Stanovnici ovih zemalja se smatraju građanima SAD, ali ne plaćaju federalni porez, nemaju predstavnike u Kongresu, pa samim tim i ne mogu da glasaju za predsednika SAD. 

Ovo je prilično ironično, jer je broj stanovnika Teritorija već nego u šest slavo nastanjenih saveznih država. Glasanje astronauta iz svemira koji svoje glasove šalju poštom, da i ne pominjemo.

Zabluda broj 4: Elektori moraju da poštuju volju birača

Iako su ih građani delegirali, ti glasovi ne obavezuju elektore da poštuju njihovu volju. Oni će to uglavnom ispoštovati, ali je bilo i slučajeva da elektor glasa suprotno od instrukcija svoje partije za trećeg kandidata (skoro uvek postoji i nezavisni kandidat iako mu se u javnosti uglavnom ne pridaje mnogo pažnje) ili čak i za protivnika. 

U istoriji je ukupno zabeleženo 158 takvih slučajeva, ali oni nikada nisu promenili ishod izbora. Ipak, da bi sprečile svoje predstavnike da “promene mišljenje” u poslednjih 10 godina neke države su uvele kazne koje se kreću od novčanih pa do zatvorskih.

Zabluda broj 5: Pobednik izbora saznaje se na dan izbora

Upravo zbog činjenice da elektori ne moraju da glasaju za onoga za koga su im “snažno sugerisali” birači iz njihove države, pobednik izbora faktički nije 100 odsto poznat na dan izbora.

Sami elektori sastaju se u Vašingtonu tek šest nedelja posle izbora, dakle u decembru, u telo koje se zove Izborni koledž (Electoral College) i oni su ti koji zvanično biraju predsednika SAD. 

Kako je broj predstavnika paran (538) teoretski je moguće da nijedan od kandidata ne osvoji potrebnih 270 glasova. U tom slučaju predsednika bira Predstavnički dom Kongresa, a potpredsednika Senat.

Ako Izborni koledž izabere predsednika glasove potvrđuje Kongres početkom januara. Tada predsednik dobija četvorogodišnji mandat koji počinje u podne Inauguracionog dana – 20. januara u godini nakon izborne.



loading...