Mislite da je Ana Brnabić prva žena premijer u istoriji Srbije? To baš i NIJE TAČNO!

Milka Planinc
Wikipedia

Na vest da će Ana Brnabić biti prva žena premijer u istoriji Srbije, mnogi su se na društvenim mrežama setili Milke Planinc, tvrdeći da nije tačno da ćemo dobiti prvu predsednicu vlade u istoriji.

 

Milka Planinc, međutim, nije bila predsednica vlade Srbije, već tadašnje zajedničke države Jugoslavije. Bila je jedina žena na čelu Saveznog izvršnog veća Jugoslavije i tada prva premijerka neke socijalističke zemlje u istoriji.

Planinc, poreklom Hrvatica, postavljena na čelo SIV-a 1982. godine i, kako je pisao DŽon Lempi, republička rukovodstva verovatno nisu očekivala da će jedina žena u SIV biti strog predsednik. Ipak, ona će uskoro primorati grupu neodlučnih republičkih rukovodstava i skupštinskih delegata da se pošteno suoče sa alternativom koju je postavila dužnička kriza, a koja se već obrušila na jugoslovensko rukovodstvo u vreme kad je Milka Planinc preuzela kabinet.

Milka Planinc bila je premijerka države do 1986, a preminula je 2010. u 86. godini života. Njen mandat je značajan po donošenju Dugoročnog programa ekonomske stabilizacije.

 
Rođena je u Drnišu 1924, a već se 1930. njena porodica seli u Split, gde je živela do 1947. U Drugom svetskom ratu pristupila je partizanima. Rat je završila kao komesar čete za vezu XI dalmatinske brigade i imala je čin poručnika.

Na čelo Centralnog komiteta saveza komunista Hrvatske došla je 1972. U susednoj Hrvatskoj, povodom vesti o smrti, mediji su te godine podsetili da je Milka Planinc ostala u sećanju kao “gvozdena ledi” na čelu savezne jugoslovenske vlade, koja je vodila politiku “velike štednje”.

Milka Planinc je, kada je stupila na posao u Beogradu, zbog devizne nelikvidnosti cele države uvela drastične restrikcije uvoza i deviznog odliva. Najčuvenije su bile mere zavođenja takse na izlazak iz Jugoslavije i vožnja po sistemu par – nepar na registracionim tablicama uz bonove na benzin, plus limitiranje korišćenja deviznih računa.

Kako je pisao nedeljnik Vreme, politika restrikcija Milke Planinc još tada je pretrpela žestoke kritike, i sa tadašnje liberalne strane, i iz tabora komunističkih konzervativaca. Liberalna, protržišna struja među jugoslovenskim ekonomistima tada je stalno naglašavala da se problemi proizvodnje ne mogu rešavati restrikcijama potrošnje i da je u jednoj siromašnoj zemlji i inflacija bolja od stagnacije koja neminovno prati politiku restrikcija. Tako je pokojni poznati jugoslovenski ekonomista Marjan Korošić ocenio da je program Milke Planinc iz 1982. godine promovisao ekonomsku politiku okrenutu zabranama i restrikcijama, punu naređenja, stezanja kaiša i besmislenih administrativnih mera.

Ta politika, pisao je Korošić, “bila je i ostala okrenuta investicijama, a ne akumulaciji; bavi se uvozom, a ne izvozom; cenama, a ne dohocima; veruje planu, a ne tržištu; menja stope doprinosa i poreza, a ne način zadovoljenja javnih potreba; koristi se porezom na promet, a ne porezima na dohotke. Osnovno je da polazi od restrikcija potrošnje, kao da proizvodnja nije osnova sveg ekonomskog i društvenog zbivanja”. Poslednjih desetak godina bila je privezana uz invalidska kolica te je retko izlazila napolje i istupala u javnosti.

Na pitanje da li joj je žao što se Jugoslavija raspala, u jednom intervjuu je rekla da u jednu ruku jeste jer je to bila dobra ideja, ali da joj nije žao kada vidi što se dogodilo.

– Ustav iz 1974. godine radili smo razmišljajući i svesno i podsvesno o tome da tu državu treba pripremati za raspad, ali ne onakav krvavi koji je sledio. Znam što govorim jer sam ja pisala mnoge amandmane i predloge za taj Ustav, vodeći računa upravo o tome – rekla je Planinc.



loading...