MNOGO GORE OD KORONE: Izaziva čak i gubitak vida – nevidljivi neprijatelj godišnje odnese HILJADE ŽIVOTA

Studija je objavljena u saradnji naučnika Univerziteta Harvard...

Printscreen

U 2018. godini širom sveta umrlo je 8,7 miliona ljudi od posledica zagađenja vazduha izazvanog sagorevanjem fosilnih goriva kao što su ugalj i nafta, pokazuje novo istraživanje.

Najveći udeo umrlih od posledica ove vrste zagađenja imaju zemlje sa najvećom potrošnjom fosilnih goriva, koja koriste za pogon fabričkih postrojenja, automobila i grejanje domova.

Studija pokazuje da je smrt svakog desetog umrlog u SAD i Evropi izazvana zagađenjem vazduha, dok je u istočnoj Aziji, uključujući i Kinu, udeo umrlih od posledica zagađenja veći od 30 odsto. U Južnoj Americi i Africi taj udeo je mnogo niži.

Podaci Univerziteta Harvard o udelu umrlih od posledica udisanja čestica PM 2,5 u ukupnom broju preminulih u 2018. godini

  • Istočna Azija 30,7 odsto
  • Evropa 16,8 odsto
  • Kanada 13,6 odsto
  • SAD 13,1 odsto
  • Centralna Amerika i Karibi 8,2 odsto
  • Južna Amerika 7,8 odsto
  • Zapadna Azija i Bliski Istok 6,5 odsto
  • Afrika 3,7 odsto
  • Australija i Okeanija 3,2 odsto

Kad smo dobili rezultate bili smo prilično uzdržani zato što su zapanjujući, ali sada sve više otkrivamo o štetnom uticaju zagađenja – kaže Eloiz Mare, geograf sa Univerzitetskog koledža u Londonu i jedna od autora studije.

Studija je objavljena u saradnji naučnika Univerziteta Harvard, Univerziteta Birmingem, Univerziteta Lester i Univerzitetskog koledža u Londonu.

Kako se navodi, broj od 7,8 miliona prelazi broj umrlih od pušenja i umrlih od posledica malarije zajedno u svetu tokom godinu dana.

Naučnici su povezali veliku zagađenost vazduha izazvanu sagorevanjem fosilnih goriva sa srčanim i respiratornim bolestima, pa čak i gubitkom vida.

Bez emisije ovih gasova prosečan životni vek svetske populacije povećao bi se za više od godinu dana, navodi se u studiji, objavljenoj u časopisu “Environmental research”.

Novo istraživanje nudi detaljniju analizu štetnog uticaja čestica čađi iz vazduha koje se oslobađaju iz elektrana, automobila, kamiona i drugih izvora. Fine čestice poznate su kao PM 2,5 čestice, zbog toga što u prečniku imaju manje od 2,5 mikrometara, oko 30 puta manje nego ljudska dlaka.

Kada ih udahnemo, sićušne čestice prljavštine oblažu pluća i mogu da prouzrokuju mnoštvo zdravstvenih problema.

Nismo svesni da je zagađenje vazduha nevidljivi ubica – kaže Nilu Tumala, otorinolaringolog sa Fakulteta za medicinu i zdravstvene nauke Univerziteta “Džordž Vašington” i dodaje da ljudi u gradovima obično trpe najteže posledice.

Naučnici se nisu oslanjali samo na procene na osnovu satelitskih i površinskih osmatranja, već su koristili i globalni 3D model atmosferske hemije, koji pravi razliku između različitih izvora zagađenja kako bi se utvrdilo “gde je tačno zagađenje i šta ljudi udišu”, kaže Karn Vohra, doktorand Univerziteta Birmingem i jedan od autora.

Na osnovu tih podataka naučnici su uradili studiju rizika i ustanovili da je stopa smrtnosti od emisije čestica sagorelih fosilnih goriva veća nego što se ranije pretpostavljalo, čak i kada su koncentracije relativno male, prenosi “Gardijan”.

Kvalitet vazduha u Kini se popravlja, ali je koncentracija čestica čađi i dalje veoma velika, u SAD je situacija bolja, ali ima žarišta na severoistoku, u Evropi je slika raznolika, a Indija je definitivno žarište – kaže Eloiz Mare.



loading...