Dubokomisleni i zanimljivi aforizmi Antona Pavloviča Čehova – svetlosti ruske kniževnosti.

 

– Dobro vaspitanje nije u tome da ne prospeš sos na stolnjak, nego u tome da ne primetiš ako to uradi neko drugi.

– Kako je lepo sedeti kod kuće kada kiša dobuje po krovu, i kada znaš da u tvom domu nema dosadnih ljudi.

– Stvar nije u pesimizmu ,i nije u optimizmu, već u činjenici da devedeset devet pojava nemaju mozak.

– Ako ne znaš sta osećaš prema čoveku – zatvori oči, i zamisli da ga nema. Nigde. Nema ga, i neće ga ni biti. Onda će vam sve biti jasno.

– Ne možete tražiti od blata da ono ne bude blato.

– Da osećate sreću bez prestanka, čak i u trenucima tuge i žalosti, treba: a)umeti biti zadovoljni sadašnjošću i b) uživati u saznanju  da može biti i gore.

– Divan je danas dan. Da li popiti čaj, ili se obesiti.

– Sve znaju, i sve razumeju samo budale i aferisti.

– Jedan bol uvek umanjuje drugi. Staćete mački  koju boli zub na rep, i odmah će joj biti lakše.

– Stotine milja prazne, jednolike, izgorele stepe, ne mogu izazvati tako duboku depresiju kao jedan dosadan čovek kada sedi, priča, i ne zna se kada će otići.

– Ako želiš da imaš malo vremena – ništa ne radi.

– Ne treba smetati ljudima da lude.

– „Cinik“ – je grčka reč, u prevodu na tvoj jezik: svinja, koja želi da ceo svet zna da je ona svinja.

– Dobar čovek oseća sramotu i pred psom.

– „Spoznaj samog sebe“ – je dobar i koristan savet; šteta samo što niko ne precizira kako se primenjuje ovaj savet.

– Život je, zapravo, veoma jednostavna stvar, i čovek treba da uloži puno napora da je pokvari.