Podsetimo, on je devojčicu držao 10 dana u zatočeništvu, terao je da pešaka idu šumom ka knjaževačkim selima.
Devojčica je danas odlična učenica osnovne škola u naselju Brzi Brod. Traume polako padaju u zaborav, ali pojavili su se dugi problemi.
Naime, njena porodica je u teškoj materijalnoj situaciji,a devojčica danas nema radni prostor, svoju sobu.
Njena majka Aleksandra kaže da traume nikada sigurno skroz neće nestati, ali uslovniji život bi joj mnogo pomogao “da strašne trenutke ostavi iza sebe”.
– Zaista smo u teškoj situaciji. Iz ove kože se ne može. Ni muž ni ja nemamo posao. I to je najveći problem. Pored svih muka koje smo preživeli, sada se borimo za golu egzistenciju. Robi ode na pet ili šest dana, uradi neki posao i tako se dovijamo. Ja moram da budem uz ćerku. Jeste ona sada ima 14 godina, mnoge stvari obavlja sama bez problema, ali opet u ovom periodu, moram da budem uz nju. Ja imam tu obavezu da dete vodim do škole, da je dovedem iz škole. Svakako bih našla posao, ali kada bi se uklopila sa roditeljskim obavezama. Sada je njoj najviše potrebna soba, da ima svoj kutak, da tu može i da uči i da joj tinejdžerski dani budu lakši – priča Aleksandra.
Ona kaže da je mnoga pomoć koja je obećavana ostalo “prazno slovo na papiru”
– Mnogi su obećavali, ali ništa. Nama je sada potrebno da makar ne mislimo na te osnovne kućne potrepštine. Ovaj plac i kuća gde sada živimo nisu podeljeni vlasnički tako da i nema baš mesta da se proširi. Ne znam – priča Aleksandra.
I zaista kada se uđe kod njih u kućicu u Suvom dolu na putu nka Niškoj Banji postoji hodnik, levo je jedna soba, a desno je prostorija koja služi za baku i deku. Tu je kuhinja i trpezarija.
– Devojčica piše knjigu i to ponekada ide lako, ponekada teško. Dodaje svaki dan po nešto. Nadam se da će u toku ove godine da završi svoju ispovest, a za objavljivanje ćemo videti – kaže Aleksandra.
Njen mučitelj, Ninoslav Jovanović osuđen je na doživotnu robiju. Uhvaćen je na lokalnom groblju u rodnom selu Malča gde se vratio jer su mu bili potrebni lekovi.
