Iz Batuta ističu da je najveći broj obolelih prijavljen na teritoriji Južnobačkog okruga i u Beogradu, dok je najveća učestalost obolelih u odnosu na broj stanovnika zabeležena u Južnobačkom i Južnobanatskom okrugu.
Situacija se velikim kašljem alarmantna je i u regionu, a Hrvatska i Crna Gora redovno prijavljuju porast slučajeva zaraženih. Koliko je stanje alarmatno i u Srbiji najslikovitije pokazuje broj obolelih od ove bolesti, koja se praktično smatrala iskorenjenom, u proteklim godina. Naime, prema podacima koje je objavio RSE broj zaraženih u 2023. godini u odnosu na period između 2016. i 2019. veći je i do šest puta na nivou Srbije.
Ogroman skok primetan je i u glavnom gradu. Kada je Gradski zavoda proglasio epidemiju velikog kašlja, što je objavljeno 27. decembra, u Beogradu je 409 obolelih. Pre ove godine najveći broj obolelih bio 2018. – sa 29 registrovanih slučajeva, dok se do 2022. postepeno smanjivao i doveo do toga da na kraju pomenute godine nije bilo nijednog slučaja.
Pre samo godinu dana ništa, a sada – epidemija. Šta se dešava i kako je došlo do toga da imamo epidemiju bolesti koja je praktično zaboravljena i stavljena pod kontrolu vakcinacijom?
Šta je uticalo na širenje velikog kašlja
Kako navode iz Batuta, povećanje broja obolelih dovodi se u vezu sa padom imuniteta određenih uzrasnih grupa nakon vremenskog perioda od sprovedene poslednje revakcinacije, kao i sa smanjenim brojem vakcinisanih protiv velikog kašlja u periodu pandemije virusom korona, zbog čega je porastao broj osetljive populacije i okruženja u kom može lakše da se širi.
Dr Rsovac ističe da u kliničkoj praksi, gde radi kao pulmolog godinama, nije bilo ovakvog porasta broja slučajeva.
„Imala sam i 2017. novorođenče na intenzivnoj nezi sa katastrofalnim oblikom pertusisa, a onda devojčicu od 16 godina pre tri godine sa formom pertusisa koja je trajala četiri do pet meseci, ali nije bilo ovakvog porasta broja“, rekla je ona.
Kako je upozorila, sada su pogotovo ugrožena deca u odojačkom periodu, ali bolest se sve više javlja i među odraslima. I Radovanović ukazuje na ozbiljnije simptome kod odojčadi.
„Što je dete starije to je manja mogućnost da će se bolest pogoršati“, navodi Radovanović i dodaje da je važno da se osoba izoluje od ostatka porodice kada se dijagnostikuje veliki kašalj, a naročito ukoliko u domaćinstvu ima trudnica ili male dece.
Simptomi bolesti
Kada je reč o simptomima bolesti, Rsovac kaže da je početak nespecifičan kao i kod ostalih respiratornih infekcija.
„Može postojati i manja temperatura, bolnost grla, curenje nosa”, govori dr Rsovac i naglašava da važno napraviti razliku u odnosu na druge respiratorne infekcije.
“Kašalj koji počinje da se javlja se vremenom pogoršava. Kod velikog kašlja nemate da s vremenom postaje blaži, kao što je to recimo kod respiratornog sincicijalnog virusa i drugih korona virusa, prehlada I gripa koji ide sa višim temperaturama. Ovde imate jedan period kada u stvari dete kašlje sve jače, teže, zacenjuje se i to je već prelazak u drugu fazu bolesti”, ističe ona i dodaje da je najbolje kada se bolest ustanovi dok je još u početnim fazama, nakon čega lekari mogu da započnu odgovarajuću antibiotsku terapiju.
Struka da odluči šta dalje
Inače, aktuelna situacija dematovala je mišljenja da je tzv. “magareći kašalj” bolest koja je iskorenjena. To potvrđuju i dr Snežana Rsovac iz Univerzitetske dečje klinike Tiršova i epidemiolog Zoran Radovanović.
„Veliki kašalj nikada nije ni bio iskorenjen, uvek je postojao neki manji broj pacijenata na godišnjem nivou koji se sporadično javljao u prethodnih 20-ak godina, ali je više faktora uticalo na to da sada postoji taj porast broja obolelih“, ističe dr Rsovac.
I Radovanović navodi da „nikad nismo uspeli da eliminišemo bolest, a ni govora o tome da je iskorenimo“.
„Iskorenili smo velike boginje u celom svetu. Postoji i eliminacija što se dogodilo sa difterijom i tetanusom – klice su prisutne u životnoj sredini, ali zahvaljujući vakcinaciji nema osetljivih osoba, pa se i ne oboleva”, navodi Radovanović i dodaje da se veliki kašalj vraća u talasima na tri do pet godina, te da je bilo aktivnih slučajeva i prethodnih godina.
U Batutu, takođe, navode da prema epidemiološkim podacima iz zemalja Evrope situacija se „ocenjuje da nije neočekivana i neuobičajena“.
Rsovac, s druge strane, navodi da je očekuje da će struka u narednom periodu sigurno razgovarati o kalendaru vakcinacije i odlučiti da li treba još nešto da se uradi po tom pitanju, koje za sada, ostaje otvoreno.
