Porodica Razuk održava 700 godina dugu tradiciju tetoviranja hodočasnika. Njihova mala radnja nalazi se nedaleko od Jafa kapije u starom gradu Jerusalimu. Porodica je počela da se bavi tetoviranjem tokom 14. veka u Egiptu da bi posle 300 godina preselili svoj biznis u Jerusalim. U početku je tehnika tetoviranja bila veoma bolna i spora. Tetovirali su hodočasnike pomoću debele igle koja je bila pričvršćena za drveni štap.
Danas mali tattoo studio vodi Vasim Razuk. Nasledio je posao od oca Jakoba koji je sada u penziji. Sin u početku nije imao afiniteta prema ovom zanatu, ali je naknadno otkrio da ga privlači tetoviranje i to na jedan neobičan način. Sa tetovažama i idejom o tetoviranju prvi put se susreo na motoskupovima. Vasim je od malih nogu gajio ljubav prema motorima i bajkerskoj kulturi.
Sedam vekova star porodični biznis, utihnuo je kada je Vasim bio dete i to zbog epidemije HIV-a i drugih bolesti koje su se lako prenosile putem krvi. Stare tehnike tetoviranja nisu omogućavale čestu promenu igle. Sa jednom iglom se tetoviralo godinama.
Takođe, Vasimov otac, Anton je imao problem sa vidom. Jednog dana, tokom tetoviranja klijenta iz Etiopije, na kratko mu je nestao vid. Zamolio je sina da nastavi započetu tetovažu. Etiopljanin je bio nervozan zbog takve odluke, ali se nije bunio. Vasim je dovršio tetovažu koja je bila daleko bolja od onoga što je započeo njegov otac. Od tada svi traže da ih Vasim tetovira, a Anton je otišao u zasluženu penziju, piše portal Larskrutak.
Vasim je zahvaljujući napredovanju tehnologije mašina za tetoviranje vratio porodični biznis na noge i njegov tattoo studio danas radi punom parom. Mnogi hodočasnici dolaze da ovekoveče svoj put u Jerusalim, tako da je versko tetoviranje ponovo postalo hit. Sve je veći broj mladih katolika koji se obraćaju Vasimu sa željom da zabeleže svoje hodočašće.
Najčešće se tetovira “Jerusalimski krst”. Centralni krst predstavlja Hrista, a četri manja apostole.
Jakob razuk (na slici ispod), Vasimov deda, prvi je modernizovao tehniku tetoviranja. On je izumitelj mašinice za tetoviranje koja se sastojala od kućnog električnog zvonceta. Takođe, on je pionir u primeni boja za tetoviranje.
Pored religijskih tetovaža, Jakob je radio i takozvane terapeutske tetovaže. Tako što bi koristio tehniku tačkastog tetoviranja, on bi svojim “pacijentima” otklanjao glavobolje, zubobolje i kostobolje.
Samo religijsko tetoviranje posebno je rasprostranjeno među Koptima, Sirijcima i Etiopljanima. Pored lične simbolike, nekada su tetovaže bile “ključ” za ulazak u hramove. Takođe, specifične tetovaže često su bile i dokaz da je neka osoba otišla na hadžiluk.
Devojke su obično tetovirale motiv blagovesti kako bi povećale šanse da budu plodne. Na kraju, tetoviranje je izuzetno bolan proces tokom kog se proliva krv, što samo po sebi ima simboliku stradanja Hrista.
Danas se u tattoo studiju Vazuk mogu naći matrice koje su stare i po 200 godina. One su nekada bile preko potrebne kako bi ubrzale proces tetoviranja. Majstor bi mnogo brže radio kada bi pratio otisnute linije na koži što je bilo neophodno za vreme Uskrsa, kada ima dosta mušterija.
Ova tehnika je posebno grafički unapredila tetovaže tog vremena. Njihove matrice Svetog Đorđa i Raspeća koristili su Hajle Salisije, kralj Džordž V i kralj Edvard VII
Vasim kaže da dolaze mušterije raznih godina. Najstariji muškarac koga je tetovirao imao je 87, a žena 92 godine.
