Pregovori evropskih zvaničnika koji se pre svega tiču migranstke krize i njenog uticaja na ekonomsku politiku zemalja EU nastavljeni su noćas i rano jutros u Briselu.
Britanski premijer Dejvid Kameron napustio je pregovore pred jutro, oko pola šest po centralnoevropskom vremenu, međutim, odbio je da odgovara na pitanja o napretku pregovora.
Na samitu u Briselu sastali su se predsednik Evropskog Saveta Donald Tusk, predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker sa liderima ključnih evropskih zemalja: Premijerom Ujedinjenog Kraljevstva Dejvidom Kameronom, francuskim predsednikom Fransoa Olandom, Bohuslavom Sobotkom, premijerom Češke i Šarlom Mičelom, premijerom Belgije.
Kako prenosi britanski Gardijan, na pregovorima je bilo reči o predlogu belgijskih vlasti, koji je podržala i Francuska, a koji podrazumeva da Britanija ne bi mogla dalje da pregovara o svom članstvu u Uniji, ukoliko bi njeno napuštanje bilo izglasano.
MIGRANTSKA KRIZA ZABRINJAVA EU: Tražili vanredni samit sa Turskom
– Postigli smo napredak, ali mnogo toga još ostaje da se uradi – rekao je Tusk novinarima rano ujutru u petak, dok je Kameron ostao nem.
Upozorenje Istočnoj Evropi
Italijanski premijer Mateo Renci upozorio je istočnoevropske lidere da bi Evropska unija mogla da smanji novčana sredstva koja im dodeljuje za razvoj siromašnih regiona ukoliko ne pomognu u izlaženju na kraj sa izbegličkom krizom, navode učesnici samita evropskih lidera u Briselu.
– Migraciona kriza je zajednički problem svih država članica EU. Ako ne pokažete solidarnost, onda bi zemlje koje najviše doprinose budžetu EU mogle da prema vama budu manje solidarne – rekao je Renci evropskim kolegama tokom sinoćne večere koja je potrajala do ranih jutarnjih sati, rekao je neimenovani zvaničnik, prenosi Rojters.
Renci je zapretio istočnoevropskim zemljama smanjenjem razvojnih fondova EU koji su namenjeni njihovim najsiromašnijim regionima, dodaje britanska agencija.
U jeku najgore migracione krize u Evropi posle Drugog svetskog rata, Mađarska, Poljska, Slovačka i Češka Republika su među najglasnijim protivnicima planova EU o transferu tražilaca azila, koji pristižu u južnu Evropu, u druge države članice EU, navodi Rojters.
Oko trećina sedmogodišnjeg budžeta EU vrednog bilion evra za period od 2014. do 2010. godine izdvojena je za projekte u siromašnim, većinom bivšim komunističkim zemljama i regionima 28-članog bloka kroz takozvane “strukturalne fondove”.
Pregovori o budžetu za naredni sedmogodišnji period počeće ove godine, a Italija je treći najveći doprinosilac budžetu EU posle Nemačke i Francuske.
Kako troškovi zbrinjavanja tražilaca azila rastu, zemlje koje primaju najveći broj njih pozivaju na veću finansijsku podršku iz budžeta EU.
Švedska planira da smesti migrante na LUKSUZNI KRUZER
Holandija, koja trenutno predsedava EU, iznela je mogućnost da deo strukturalnih fondova sadašnjeg budžeta bude preusmeren u svrhe rešavanja migracione krize, podseća britanska agencija.
Mnoga pitanja još uvek bez odgovora
Međutim, kako prenose britanski mediji, četiri glavna pitanja još uvek moraju da se reše. Jedno od njih je britanska restriktivna politika prema migrantima iz zemalja Evropske unije, koji u ovu zemlju dolaze zbog posla, i pitanje da li će druge evropske zemlje preuzeti ovaj model.
Dalje, Poljska se ne slaže sa britanskim predlogom neplaćanja socijalnih davanja porodicama radnika iz drugih zemalja EU, koje ne žive u Britaniji. Britanija, pored toga, traži sporazum koji bi formalizovao izuzetak Velike Britanije iz osnivačke deklaracije EU, kao i promenu ugovora o podsticanju zaštite zemalja van evrozone na jedinstvenom tržištu, čemu se Francuska protivi.
