I dok javnost, građani, društvene mreže, grupe građana... protestuju javno i "onlajn", polemišu o ovoj temi, grupa Beograđana uradila je nešto konkretno. Naime, napravili su video pod nazivom "Naš Beograd na vodi" u kome pokušavaju da sa stručne strane objasne prednosti i mane Beograda na vodi. Snimak je izazvao različite komentare.
Vlada Srbije i kompanija “Igl hils” potpisali su ovog aprila ugovor za projekat “Beograd na vodi”, čija je vrednost 3,5 milijardi evra, a koji bi trebalo značajno da pokrene srpsku privredu i uposli građevinsku industriju. Ova ideja izazvala je različite komentare, i posve burne reakcije.
– Imaćemo nešto novo. Nadam se da će to izgledati svetski i da će naša deca biti ponosna na ono čime će moći da se pohvale – ispričala je 33-godišnja žena o projektu “veka”, kako ga neki predstavljaju “Beograd na vodi”. Gospođu smo sreli u Savamali, gde kako kaže, prolazi svakog dana na putu do posla i smatra da je ovaj deo grada blago prestonice.
I dok javnost, građani, društvene mreže, grupe građana… protestuju javno i “onlajn”, polemišu o ovoj temi, grupa Beograđana uradila je nešto konkretno. Naime, napravili su video pod nazivom “Naš Beograd na vodi” u kome pokušavaju da sa stručne strane objasne prednosti i mane Beograda na vodi.
Dizajnerka Ana Đorđević-Petrović sa svojim prijateljima Katarinom Ćirilović, Lukom Tilinger i Ljubicom Slavković odlučila je da napravi tzv. white board animaciju ”Naš Beograd na vodi”, kao reakciju građana na ovaj projekat.
Inicijativa je nastala u okviru projekta GETE instituta ”Urbani inkubator”. Pozvali su mnoge umetnike iz Nemačke koji su ovde boravili godinu dana i imali različite intervencije na Savamali, radionice, umetničke projekte… Bila sam pozvana da budem editor beogradskog izdanja međunarodnog arhitektonskog časopisa i istraživačke platforme Kamenzind. U okviru istog, kao urednik, objavljivala sam tekstove koji su, među ostalima, analizirali i projekat ”Beograd na vodi” i sve ono što se bavi tom tematikom. Pošto sam veoma zainteresovana za svoj grad, počela sam sve više da se informišem i da shvatam da niko ne želi do te mere da se uključi u tako kompleksnu tematiku. Svako ko bi se udubljivao u to, morao bi da ima neko predznanje ili interesovanje za teme urbanizma i ekonomije, arhitekture i legalizma. Zbog toga sam shvatila da ljudi neće analizirati projekat na taj način, pa me je odsustvo bilo kakve reakcije Beograđana potpuno zabrinulo – počinje priču za Dnevno.rs dizajnerka koja je jedna od tvoraca pomenutog videa.
Uzimajući u obzir čitavu situaciju u vezi sa projektom ”Beograd na vodi”, koji je plasiran žiteljima glavnog grada, a najviše njihovu nezainteresovanost i odsustvo želje za traganjem za istinom, četverac je sažeo najvažnije aspekte pomenutog projekta. Scenario su počeli da pišu u decembru prošle godine, a njihova ideja i video postao je viralan krejam maja ove godine od kada ga je na Jutjubu videlo preko 130.000 ljudi.
Najvažniji elementi iz ugovora:
– Srbija će biti vlasnik 32 % kapitala, dok će partner iz UAE biti vlasnik 68 odsto kapitala.
– Kompanija “Igl Hils” će obezbediti 300 miliona evra.
– Predviđeno je da projekat traje maksimalno 30 godina, od čega polovina projekta mora biti završena u prvih 20 godina.
– “Igl Hils” će odobriti zajam Srbiji od 90 miliona evra za preseljenje železničkih objekata, kao i 40 miliona za završetak eksproprijacije.
– Pokušali smo da dostupne i kompleksne informacije sažmemo u kratku, animiranu formu, koja će na jednostavan i zabavan način ljudima približiti aktuelnu temu i pružiti informacije jednom običnom građaninu koji neće ili ne želi da se udubljuje u to – naglašava Ana.
Petominutni film koncipiran je tako da apsolutno svima bude prihvatljiv i razumljiv.
– Prve 2/3 filma sadrže nekoliko od mogućih ishoda projekta. Pozabavili smo se realnim mogućnostima o kojima smo i sami čuli od stručnjaka na tribinama koje su razmatrale ovaj projekat sa različiitih aspekata. Kao na primer fenomen “grada duhova” – koji se dešavao već u svetu, a odnosi se na to da i vrlo lako može da se desi da investitor odustane od čitave priče i ostavi pustinju iza sebe – ističe Đorđević-Petrović.
Gradonačelnik Beograda Siniša Mali rekao je da će u slučaju da se projekat “Beograd na vodi” ne završi u roku, sva zemlja data investitoru u zakup na 99 godina, a koja ne bude izgrađena, vratiti Vladi Srbije.
Dizajnerka i njen tim tvrde da planirani izgled budućeg Beograda više odgovara vremenu iz 70-ih, 80-ih godina kada je recimo Novi Beograd smatran modernim, i da ”Beograd na vodi” zapravo neće biti nikakav ”moderan grad”.
– Za trideset godina imaćemo gotov grad, onakav kako su ga prezentovali u maketi – staklo, čelik, beton, jako malo zelenih površina… To nikako ne može biti progres, već samo unazađivanje čitave priče. Moderan grad je onaj u kojem se ljudi voze biciklom radi smanjenja zagađenja vazduha, gde se ukidaju automobili i uvode nove tehnologije za održivi ekonomski i ekološki razvoj – to su svetske tendencije jer nam, kao što svi znamo, Planeta izdiše od količne betona i pri kraju smo raznih resursa – navodi Ana.
Da li Beograđani žele još jedan šoping mol?
Najzanimljivije od svega je što će u Beogradu na vodi nići još jedan šoping mol, kakvih Beograd već previše ima, prema mišljenju mnogih.
– Uopšte nisam protiv toga da se nekakav novi Beograd desi i da se uloži novac u grad, ali važno je da se uključe građani i njihove potrebe. Međutim, postoje oni koji ne umeju da artikulišu svoje potrebe i koji su izgubili veru da mogu imati ikakvu kontrolu nad onim što ih okružuje. Ipak će građani da čine taj Beograd pored vode, pa hajde da njih pitamo žele li novi šoping mol na svega 2km od jednog od najvećih u regionu (Ušće, Delta…). Trenutno imamo apsolutno odsustvo komunikacije između građana i donosioca odluka, a to ne može da donese dobro ovom gradu – mišljenja je jedna od koautorki filma ”Naš Beograd na vodi”.
Početak kratkog, ali i te kako primećenog filmića naginje kriticizmu, ali je četverac shvatio da ”kritika bez konstukcije može biti potpuno neplodna u odnosu na krajnji cilj – što je lepši i humaniji grad za sve”.
– Odlučili da damo nekakav svoj predlog, kao da imamo i i mi svoju maketu, svoju viziju. Ispostavilo se da se film jednom broju građana veoma dopao i zbog toga je postao viralan i ima toliko pregleda na Jutjubu – kaže Ana Đorđević-Petrović.
Sadržaj i program tog ”novog” Beograda blizu reke još je nejasan, a kako naša sagovornica navodi samo jedan odsto sadržaja su namenjeni kulturi i zabavi.
Za sada su ponudili šoping molove, hotele i stanove. Nažalost, nadležni uopšte ne znaju koliko novca kultura i zabava mogu da donesu jednom evropskom gradu sa položajem poput našeg, zbog čega mi u filmu i navodimo neke primere iz komšijskih zemalja, kao što je Budimpešta koja godišnje zaradi od turizma 4 milijarde evra. Mislite da će turisti dolaziti da ostavljaju svoje devize u staklene šoping molove koje imaju i kod kuće? – dodaje ona.
Šta dalje?
Borba za malo drugačiji Beograd na reci će se nastaviti, a dizajnerka ističe da je potrebno mnogo građanske inicijative i truda da se ljudi edukuju i budu upućeni u to koja su njihova prava i mogućnosti.
Važno je da se ujedine sve građanske incijative i nevladine organizacije jer to ne može da radi samo jedna organizacija. Potrebno je da se daju predlozi, da se edukuju i anketiraju građani, da se artikulišu i uobliče njihove potrebe, te da se rezultati istih ukrste sa različitim naučnim studijama, pa sve to predstavi donosiocima odluka kao primer kako se gradi participativno društvo koje se onda razvija na najpravilniji mogući način… Naša ideja verovatno trenutno ne može da utiče na konkretnu vlast, ali će možda pokrenuti neko promišljanje koje pomera neku ciglu u pogrešnom pristupu, a koje ima korene u dalekoj prošlosti i posledice u dalekoj budućnosti. Za to je potrebno da se ljudi ujedine i postepeno udruže u nekakvu masu građana koja neće moći da se ignoriše ni po kojem pitanju – to je logičan proces, koji je sve izvesniji i očigledniji svuda na svetu – tvrdi dizajnerka i za kraj otkriva da su čuli za različite reakcije “odozgo”, ali da im je uživo aktuelni gradonačelnik rekao da mu se film sviđa, naročito neki predlozi u njemu.
Za sada nije poznato da li će neka od ponuđenih ideja biti uzeta u razmatranje.
– Oni su možda u početku našu ideju shvatili isključivo kao kritiku, ali vreme će pokazati da je ono što nam je zapravo svima potrebno – konstruktivan dijalog u kome su građani, stručnjaci, donosioci odluka i insvestitori ravnopravni učesnici. Kojoj god grupaciji od ovih da pripadamo, ravnopravnost i pametno promišljanje bi nam se dugoročno svima najviše isplatilo – zaključila je urednica arhitektonskog časopisa Kamenzind Ana Đorđević-Petrović za Dnevno.rs
