Postoji nekoliko znakova da je vrednost nekretnina precenjena i da se samo čeka trenutak kada će taj balon pući i sa sobom povući cene na dole.
Jedan od znakova da je formiran balon je da su cene stanova i kuća eskalirale. Ljudi koji su bili pogođeni krizom iz 2008. godine su predviđali da će se još jedna takva kriza desiti u 2018-toj godini, ali krah koji se 2008. godine desio je izazvan okolnostima koje nisu više prisutne. Početak krize je usko bio vezan sa davanjem kredita i hipoteka svakome ko je podnosio zahtev, nezavistno da li ima pokriće za to.
Veće kamatne stope su prouzrokovale kolaps koji se desio u prošlosti. Što su kamatne stope veće, krediti su sve skuplji, što kao posledicu ima smanjenu izgradnju stambenih objekata. Ipak bitno je da i ukoliko do rasta kamatnih stopa dođe, taj rast bude postepen i spor.
Prema izveštajima NBS, inflacija iz marta ove godine je iznosila 2,8%, dok je u Evropskoj Uniji stepen inflacije bio nešto niži, oko 1,6%. Prema predviđanjima NBS očekuje se da će inflacija u narednom periodu iznositi oko 3% što je u skladu sa ciljem.
Postoji zavisnost između inflacije i cene nekretnina. Činjenica je da inflacija utiče na sve proizvode koji imaju ograničen izvor proizvodnje. Uzmimo za primer da država u okviru svoje ekonomske politike na raspolaganju ima 500 000 evra i 5 istih stambenih jedinica koje čine njenu celokupnu ekonomiju. Svaka stambena jedinica bi vredela 100 000 evra, pod pretpostavkom da nema drugih proizvoda/sredstava u ekonomiji te zemlje.
Pretpostavimo da za nekoliko godina dođe do porasta prometa novca sa 500 000 na milion evra od Nacionalne banke. Povećanjem novca u opticaju jedne ekonomije dolazi do inflacije i do porasta cena stambenih jedinica u toj ekonomiji.
Na realnim primerima, u okviru jedne ekonomije postoji mnogo više faktora koji utiču na cene nekretnina i do računice se ne može tako jednostavno doći kao u primeru koji smo naveli. Jedan od ostalih bitnih faktora koji utiču na cene nekretnina su kamatne stope na kredite koje banke daju. Kada su kamatne stope niske, više ljudi može da priušti kupovina stambenih objekata, a samim tim raste i potražnja za nekretninama.
Ako ne postoji značajna izgradnja novih stambenih objekata, već izgradnja stagnira, a potražnja raste, cene naravno počinju da rastu. Dakle, jednostavno važi zakon ponude i potražnje kao i za bilo koje drugo tržište.
U većim gradovima postoji problem izgradnje novih objekata, jer je limitiran prostor koji je na raspolaganju. U jednom trenutku nema mogućnosti za dalju izgradnju i cene znatno rastu.
Kao što je već pomenuto, u Srbiji je predviđen rast inflacije sa 2,8% na 3% u toku naredne godine. Samim tim porast inflacije uzrokovaće i porast cena stanova kako za prodaju, tako i cene izdavanja stanova.
Ipak, prema James Stark-u, stručnjaku koji je predvideo krizu iz 2008. godine, trenutno se nalazimo na ivici jednog velikog preokreta na tržištu nekretnina, što je nasuprot mišljenju većine investitora, koji ipak misle da posle kraha iz 2008. godine sledeći neće doći tako brzo.
Teško je sa sigurnošću predvideti buduće kretanje cena na tržištu nekretnina, ali postoje indikatori koji mogu tačno ukazati da dolazi do još jedne krize, kao što su rast kamatnih stopa kao i velike cene stambenih objekata koje ne prati rast zarada stanovništva. Jedno je sigurno, cene nisu nikada bile veće nego u ovom trenutku, a da li nas u skorije vreme očekuje korekcija cena nekretnina, vreme će pokazati.
