“Ni gospodin Vesić ni ja vam ne možemo reči istinu koliko košta spomenik, jer ja zaista ne znam koliko sam novca potrošio za ovaj spomenik. Još mi pristižu računi koje plaćam” odgovorio je Rukavišnjikov na pitanje Nova.rs koliko je koštao spomenik i na molbu da dozvoli gradskim vlastima, odnosno zameniku gradonačelnika Goranu Vesiću da objavi cenu spomenika, pošto je sam Vesić pre nekoliko dana rekao da je upravo ruski vajar tražio da cena spomenika bude tajna dok radovi ne budu završeni.
Ruski vajar je dodao da ima saradnika, koga zna i Vesić i koji se zove Alan, a koji “stalno nešto mudruje kada skuplja i sabira račune”.
“On sve vreme nešto komplikuje, ja se nerviram, on sve nešto piše u svesku, različita dugovanja, i ja mu kažem ‘je li možeš ti da sabereš sve i da nam kažeš koliko smo istrošili sredstava’, a on kaže ‘ne mogu, zato što još uvek pristižu računi. Ne znamo koliko smo potrošili” objasnio je Rukavišnjikov i rekao da još nisu isplatili ni sve račune za samu figuru spomenika.
Nije odgovorio ni na pitanje Nova.rs koliku cenu spomenika su dogovorili kada su ugovarali posao.
Na to se u razgovor ubacio i zamenik gradonačenika Goran Vesić koji se gostu iz Rusije zahvalio na odgovoru i ocenio da je pitanje Nova.rs “još jedan od ružnih pokušaja” da se govori o spomeniku.
“Slažem se sa damom, meni je isto u interesu da znam da li sam išta zaradio ili sam u minusu” prokomentarisao je gost iz Rusije Vesićevo negodovanje povodom pitanja Nova.rs.
Rukavišnjikov nije odgovorio na pitanje Nova.rs da li je bilo naknadnih zahteva iz Beograda da menja pojedine segmente spomenika i da objasni zašto je krst iz početne verzije spomenika u finalnoj zamenjen mačem.
Ruski vajar je, inače, u obraćanju novinarima rekao da je želeo da uradi “takav spomenik koji će, sa jedne strane biti urađen klasičnim metodama i vrlo kvalitetno, a sa druge strane da opšta kompozicija i oblik ne budu tradicionalni nego savremeni”.
“Drugi put u životu sam radio spomenik ovih dimenzija te je ovo bio vrlo uzbudljiv, težak i komplikovan posao. Iskreno želim da se Beograđani i turisti naviknu na ovaj spomenik, a ukoliko ga zavolite biću presrećan” naveo je Rukavišnjikov.
On je tek sinoć obišao spomenik, pošto je zbog bolesti bio sprečen da prisustvuje svečanom otvaranju 27. januara.
Na izradi spomenika osnivaču srpske srednjovekovne države radilo se oko godinu i po dana, i u tome je učestvovala cela brigada majstora – učenika i saradnika Rukavišnjikova – skoro 120 ljudi različitih profila.
Gigantski spomenik Stefana Nemanje, visok 24 metra i težak 68 tona, napravljen je u bronzi, i dopremljen je u delovima u Srbiju, gde je ponovo sklopljen i patiniran.
