Novosadski sveštenici mogu da zarade i do 2.000 dinara za samo jedan postupak osveštavanja doma ili vode, piše 021.rs.
Analiza 021 pokazuje da dobro poznate tarife postoje u manjim vojvođanskim mestima, dok se u Novom Sadu daje između 1.000 i 4.000 dinara, u zavisnosti od “usluge”.
Međutim, da li je uzimanje novca za jedan viši čin etički dobar potez, s obzirom na to da vera ne poznaje materijalne dobiti?
Iako ne postoje zvanični cenovnici, pojedini sveštenici znaju i da se uvrede ukoliko im za slavu ili drugu priliku ne date iznos koji su oni očekivali. Novosađanin Svetozar I. krstio je ćerku pre nekoliko godina, a u znak zahvalnosti, kuma je svešteniku dala hiljadu dinara.
“On ju je pogledao, izgovorivši: ‘Pa samo toliko?’, pa je dodala još 500 dinara. Mislim da mu ni to nije bilo dovoljno, a da je znao koliko će dobiti, pitanje je da li bi i želeo da je krsti. Ako već treba da pogađate koliko košta neka usluga sveštenika, mislim da bi trebalo jasno definisati koliko šta košta, ili jednostavno ukinuti bilo kakvo plaćanje za osveštavanje”, kaže naš sagovornik.
Predsednik Centra za istraživanje religije, politike i društva Nikola Knežević objašnjava za 021 da je osvećenja vode uoči slave tradicionalni čin, ustaljen kod pravoslavnih vernika.
On predstavlja čin prizivanja božjeg blagoslova za kuću i porodicu domaćina, osvećenje i “očišćenje oskrnavljenih stvari i predmeta za ljudsku upotrebu”, kao i prisustvo članova porodice prilikom molitve sveštenika. On se kod pravoslavnih Srba tradicionalno održava nakon Božića.
Za ovu vrstu usluga ne postoji taksa, kao što je to slučaj sa venčanjima, opelima, parastosima, što ne znači da oblast ne bi trebalo urediti.
“Trebalo bi uvesti neku simboličnu sumu koju bi domaćin trebalo da plati, ukoliko je u mogućnosti. Ukoliko nije, to ne bi trebalo da bude razlog da se ista usluga ne izvrši, jer na kraju krajeva, to je deo svešteničkog poziva. S druge strane, sveštenik ima svoje obaveze i porodicu i treba imati u vidu da i on od pružanja usluga živi. Svešteničke plate, posebno po seoskim parohijama, nisu na zavidnom nivou”, kaže Knežević.
Dok god je običaja, postojaće i naplata usluga sveštenika. Pri tome, trebalo bi uzeti u obzir činjenicu da se sveštenici ne pozivaju da dođu u dom i obave obred – oni to sami čine, najavom nedelju ili dve pred slavu, pri čemu retko koji pravoslavni vernik ovu ponudu odbija. Lakom računicom dolazi se do sume koju za nekoliko minuta obreda sveštenik zaradi posetom kod svega nekoliko porodica.
