Nemačka kancelarka Angela Merkel i predsednik Francuske Emanuel Makron uživaju veće poverenje u svetu od predsednika Kine, Rusije i SAD, Sija Djinpinga, Vladimira Putina i Donalda Trampa, pokazalo je novo istraživanje američkog Centra za istraživanja Pju (Pew).

putin i merkel
Beta

Najnegativniji rejting među petoro lidera ima Tramp u koga nema poverenja više od dve trećine ispitanika iz 25 zemalja. I Putin i Si imaju više negativnih nego pozitivnih komentara, dok su, s druge strane, mišljenja o nemačkoj kancelarki i predsedniku Francuske u načelu pozitivna.

Čak 70 odsto ispitanika nema poverenja da Tramp ispravno vodi spoljnu politiku, a to za Putina smatra 62 odsto, za Sija 56, za Makrona 34, a za Angelu Merkel 31 procenat.

Tramp i Makron
Beta

Merkel i Makron su najpopularniji u EU, ali rejting kancelarke Nemačke i predsednika Francuske mnogo je bolji u zemljama na severu, nego na istoku i jugu EU.

Evropski stavovi prema predsedniku SAD izrazito su negativni, posebno kada se Trampov rejting poredi s rejtinzima njegovih prethodnika, objavio je Pju centar. Istraživanje je pokazalo da u više evropskih zemalja Tramp uživa veći rejting među pristalicama populističkih partija krajnje desnice.

Tako u Velikoj Britaniji dobro mišljenje o Trampu ima nešto više od polovine građana kojima je bliska evroskeptična stranka Ukip, dok među onima koji se ne slažu s Ukipom, samo petina ima poverenja u američkog predsednika.

Sličan je jaz i između pristalica i protivnika desničarskih populističkih stranaka u Švedskoj, Francuskoj, Italiji, Holandiji i Nemačkoj, naveo je Pju. Velika Britanija je jedina evropska zemlja u kojoj više od polovine pristalica desničarske populističke stranke ima poverenja u Trampa.

Rusija je Sjedinjenim Državama dala najniži rejting u istraživanju – samo 26 odsto Rusa je naklonjeno SAD, dok ih je, po istraživanju iz prošle, 2017. godine, bilo 41 odsto. Čak 55 odsto ispitanika u Rusiji je ocenilo da su odnosi sa SAD pogoršani u poslednjih godinu dana, a udeo javnosti koja ima pozitivan stav o Trampu je opao sa 53 na 19 odsto.

Istraživanjem je od 20. maja do 12. avgusta obuhvaćeno 26.000 ispitanika iz 25 zemalja, uključujući deset članica EU.