Ako zamišljate visoke namrštene momke u crnim odelima sa slušalicama kako jurcaju unaokolo prateći svaki korak predsednika SAD-a, dobro zamišljate... ali sigurno ne znate šta su sve prve porodice zahtevale od Tajne službe.

 

Biti agent Tajne službe koja prati predsednika i njegovu porodicu nije baš uvek onako kako je prikazano u filmovima. Naravno, glavni posao ovih momaka i devojaka jeste nadzor i obezbeđivanje najvažnijih ljudi Amerike, ali prva porodica ima pravo (i moć) da od svog osoblja zatraži da rade šta god im se prohte.

Ovo su samo neki od neobičnih zahteva raznih predsednika.

Trideseti predsednik SAD Kalvin Kulidž naterao je svojih osam tajnih agenata da traže jednu zagubljenu čizmu i to tik pre nego što su krenuli na inauguraciju novog predsednika Herberta Huvera, pa je malo falilo da zbog toga zakasne.

Ćutljivi Kal je imao još suludih zahteva. On je formu održavao tako što je jahao električnog konjića u Beloj kući i često je tražio od agenata Tajne službe da vežbaju zajedno sa njim.

 

Čuveni Kenedi naterao je svoje obezbeđenje da posete jednu galeriju u Vašingtonu i fotografišu slike na kojima je on prikazan u neobičnim seksualnim pozama sa raznoraznim ženama.

Džerald Ford je imao problema sa varenjem, pa je za svoje gasove optuživao tajne agente. “Isuse, to si ti? Daj, nauči da se ponašaš!”

Frenklin Delano Ruzvelt bio je poznat po tome što je svoj invaliditet krio pod ćebetom. Tajni agenti su morali da ga čuvaju i od paparaca. Kad god bi videli da neko pokušava Ruzvelta da slika u pozi u kojoj on ne bi voleo da bude uslikan (na primer, dok ga nosi drugi tajni agent), oni bi konfiskovali fotoaparate ili bi ih slučajno oborili na zemlju i uništili.

Predsednici su često koristili Tajnu službu za prikrivanje svojih preljuba. Kad god bi im ljubavnice bile u gradu, Ruzvelt, Džonson i Kenedi terali su tajne agente da drže njihove supruge podalje. Pretpostavlja se da je i Bil Klinton imao slične zahteve.

Lindon B. Džonson tražio je jedared od agenta Tajne službe da ga “pokriva” dok urinira napolju, a pri tom mu je namerno mokrio na nogavicu. Kada mu je agent skrenuo pažnju na to, Džonson se nije izvinio već je navodno rekao: “Znam, to je moja povlastica”.

Za vreme Niksonovog mandata trošeno je čak 12 hiljada dolara godišnje na obezbeđivanje “pejzaža” – tačnije, novac poreskih obveznika trošen je na to da se Tajna služba uveri u to da su Niksonove lale redovno zalivane.

Neretko su agenti Tajne službe i dadilje predsedničkoj deci. Poznat je slučaj iz 2001. godine kada su tajni agenti jurili maloletne Barbaru i Dženu Buš koje su, koristeći lažne lične karte, pile margarite u Ostinu (Teksas).

Džimi Karter je tražio od agenata da mu nose torbe i to su i činili sve dok nisu uspeli da ga ubede u to da nošenje njegovog prtljaga znatno usporava njihovu sposobnost za brzu reakciju u slučaju nepredviđenih okolnosti i opasnosti.