"Izgubio sam novčanik. Pronašla sam nečije ključeve u taksiju. Nekome je ispala kreditna kartica. Udarna rupa nalazi se u ulici toj i toj... Ako je neko odneo pogrešan sako u klubu tom i tom, neka se javi". Ovo je priča o tome kako je jedan momak postao užički Veliki brat!
Nikola Mitrović ima 39 godina i mnogi Užičani smatraju da je on jedan od najvažnijih Era. Verujte, to je svojevrstan kompliment, jer su Užičani srčani i ponosni ljudi i ne stiču poverenje tako lako u pojedince. Ipak, jedan radio-voditelj uspeo je da postane glavni glasnogovornik u ovom gradu.
On u svojoj emisiji, ali i na Fejsbuk profilima koje vodi, redovno ukazuje na probleme sa kojima se susreću Užičani. Bilo da je reč o odronima, zatvorenim putevima, ukradenim stvarima, pronađenim ili izgubljenim predmetima, Nikola je tu da obavesti, da alarmira, da utiče na to da ovaj grad na zapadu Srbije bude sve bolji iz dana u dan.
Ovaj užički Veliki brat pričao je za portal Dnevno.rs o svom radu.
- Ko je Nikola Mitrović, osim što je radio voditelj i glasnogovornik Užičana? Recite nam nešto o sebi, kako bi Vas i ne-Užičani upoznali.
Ja sam već 25 godina radio-voditelj i neko ko voli svoj grad i želi da život u njemu bude savršen. Pokušavam da pomognem svojim sugrađanima u svakodnevnim problemima, ali i onim koji nisu baš svakodnevni. Trudim se da nekada na sarkastičan nacin ukažem na ozbiljne stvari koje nas okružuju, da se smejem mnogo, da zadobijem poštovanje iskrenih kritičara i izdržim napade lažnih moralista, da uživam u lepoti i pokušam da otkrijem ono najbolje u ljudima, da učinim svet malo boljim, jer znati da neko barem lakše diše zbog onoga što radimo – to je najveći uspeh i motiv, kako reče Emerson u svojoj definiciji uspeha.
Zajedno sa pratiocima i slušaocima pokrećem razne inicijative koje se tiču boljeg kvaliteta života u gradu, humanitarne akcije, pošumljavanje, čišćenje Starog Grada, pomoć ugroženom stanovništvu…
Pokušavam da oko sebe okupim istomišljenike i dobre ljude koji će svojim delima pokazati da ipak ima nade za naše drustvo u ovom ludilu koje nas okružuje.
- Između ostalog, Vi obaveštavate o saobraćajnim gužvama, saobraćajnim nesrećama, oglašavate prodaju crepova, javno pozivate one koji kradu po gradu da vrate to što su uzeli, da se ne bi objavljivale fotografije… Da li Vas Užičani vide kao nekog velikog brata (i Velikog brata) i svog zaštitnika? I kako se osećate zbog toga?
Izgubljene stvari su samo fragment onoga čime se bavim, a crep je ćaletov pa ga možda i prodamo posle ovog razgovora! 🙂
Sve je počelo pre nekih devet godina kada sam otvorio Fejsbuk profil i tu počeo da iznosim sve probleme sa kojima se srećemo u našem gradu. Slušaoci “Žute minute” videli su iskrenost i moju želju da nešto menjam na bolje. Nakon devet godina korišćenja Fejsbuka, imam 10.000 prijatelja i 10.000 pratilaca na dva profila koja kontorolišem, što je za grad od 78.000 stanovnika veoma veliki broj – u proseku u svakoj porodici u Užicu neko je u kontaktu sa mnom.
Obaveštavam o svemu što može uticati na moje sugrađane… Zatvoren put, nestanak vode, odroni, klizišta, nestašice krvi, razne vrste upozorenja i najava… Sve informacije dobijam upravo od tih 20.000 ljudi koji prate moj rad, ali i od institucija sa kojima sarađujem.
Možda nekome izgleda da se od mene jednostavno ne može ništa sakriti, ali nisam ja Veliki brat, već ti ljudi koji žele nešto da menjaju, primećuju i reaguju, tako što slikaju ili ukažu na neki problem, a ja to objavim. A kada neki problem postane javan, nije ga moguće ignorisati, pa se teži ka njegovom rešavanju.
- Da li Vam se čini da se nekada ljudi javljaju Vama jer je tako lakše nego da “potegnu” do zvaničnih institucija i pozabave se rešavanjem problema?
Vrlo često moji sugrađani ne veruju da se kroz institucije mogu boriti za svoja prava i rešavanje problema i onda pokušavamo da to rešimo tako što ćemo objaviti problem i vršiti pritisak da se nešto reši. Nekada je zaista moguće promeniti stvari na bolje preko društvenih mreža. To nije moguće da uradi jedan čovek, ali mnogo ljudi sa pozitivnim stavom i razmisljanjem može da uradi mnogo – pa ako žele, mogu i da promene svet.
- Možete li nam otkriti koja je najotkačenija poruka koju ste dobili uz molbu da se objavi javno?
Bilo ih je dosta zaista, ali jedna od poslednjih je kada su me kontaktirali posle ponoći da mi jave da Zlatiborom šeta beli konj. Cela prepiska je bila urnebesna.
- Šta Užice ima što drugi gradovi nemaju? Zašto bi svi trebalo da posete Vaš grad?
Užice treba obići najviše zbog ljudi, koji su uvek spremni na zezanje i druženje, ali sve u duhu koji teško mogu da razumeju ljudi sa strane. Zato je najbolje naći svog Eru da te provede kroz grad i okolinu, da te upozna sa istorijom grada u kome žive svojeglavi i prgavi, ali dobri, časni i ponosni ljudi, moji UŽIČANI.
