Posle ovog spiska počećete da čitate i da zapisujete najsimpatičnije posvete u knjigama!

 

Priznajte sami sebi (ako već nećete nama) kad ste poslednji put pročitali posvetu pisca u nekoj knjizi?

Malo ko posvećuje pažnju posvetama koje ponekad zaista jesu minijaturna remek-dela i često žive život za sebe, odvojeno od knjige. Ljudi širom sveta se oduševljavaju posvetama pisaca koji se sve češće trude da baš ovom segmentu knjige daju lični i što duhovitiji ton.

Predstavljamo vam najzanimljivije primere:

– Mojoj ženi Marganit i deci Eli Rouz i Danijelu Adamu bez kojih bi ova knjiga bila završena dve godine ranije.

– Svima onima čija su imena u Majkrosoft Vordu podvučena crvenim.

– Za Karli koja je bila bolja osoba od mene iako je bila pas.

– Ova knjiga posvećena je Kanjeu Vestu, jer je on nikad je*eno neće pročitati.

– Mojoj supruzi, koja je nekako uspela da bude podrška knjizi o svim ženama sa kojima sam spavao pre nego što sam je upoznao.

– Mami (samo preskoči scene seksa, molim te).

– Kolinu Firtu. Zaista si divan momak, ali ja sam udata, pa mislim da treba da budemo samo prijatelji.

– Sebi.

– Želim da zahvalim svima koji su mi pomogli da napišem ovu knjigu, osim onom tipu koji je vikao na mene u samoposluzi kad sam imala osam godina jer je smatrao da previše galamim. Gospodine, vi ste se*onja.

– Ova knjiga posvećena je svim članovima porodice koji su se naljutili na mene jer sam prošlu knjigu posvetio nekome ko je osvojio posvetu na takmičenju na Tviteru.

– Mami i Tati. Vaša podrška – i problemi sa mentalnim zdravljem koje ste mi uzrokovali – učinili su ovu knjigu mogućom.

– Uglavnom svoje knjige posvećujem Katarini, Džejku i Džuliji. Ali ne ovaj put. Za Džuliju, Džejka i Katarinu. Jer se Džuliji smučilo da uvek bude poslednja napisana samo zato što je najmlađa.

– Roditeljima koji nikad, bar koliko znam, nisu pokušali da me ubiju.

– Svima onima kojima se javljam samo kad mi nešto treba.

– Onima koji su me nadahnuli da napišem ovu knjigu koju nikada neće pročitati.