Žrtve će za najteže slučajeve (silovanje ili seksualni napad) dobiti iznose između 500 hiljada i milion dolara. Da se radi o solventnoj kompaniji, iznosi bi bili veći, a isto važi i za poverioce koji će dobiti tek mali deo iznosa koji im se duguje.
Prema zakonu o bankrotu, advokati koji su radili na slučaju dobiće gotovo pun iznos.
U isto vreme, sam Vajnstin nije prisiljen da proglasi lični bankrot niti da ponudi sopstvena sredstva, a žrtve će ili prihvatiti pun iznos odštete pod uslovom da se odreknu daljih potraživanja kroz građanske tužbe ili da prihvate tek 25 odsto ukupnog iznosa uz mogućnost budućih potraživanja.
“Štite Harvija Vajnstina. To je opis ovoga što se događa. Zašto ga sud štiti? Harvi nije bankrotirao. Zašto uživa iste pogodnosti koje bi imao ako bi proglasio bankrot?” pita se profesorka s UCLA-a Lin Lopucki, koja se ovakvim slučajevima bavi već godinama.
Harvi Vajnstin, holivudski prodent koji je finansirao neke od najpopularnijih filmova devedesetih (“Petapračke priče”, “Zaljubljeni Šekspir”) je prošle godine osuđen na 23 godine zatvora, zbog silovanja i seksualnog napada, a sudu se javilo čak pedeset njegovih žrtava, među kojima ima i slavnih glumica. Glumice Ešli Džad i Rouz Mekgovan su prve progovorile o tome da je Vajnstin opasan seksualni predator.
