GSP je na stručnom skupu o elektrobusevima juče u Privrednoj komori Beograda predstavio trasu nove elektrobus linije 1E kao i koncept ovog potpuno novog vida prevoza u Beogradu.
Linija duga oko 7,9 kilometara voziće od Vukovog spomenika, zatim Bulevarom kralja Aleksandra sve do Narodne skupštine, kroz Terazijski tunel, preko Brankove ulice i Brankovog mosta do “Ušća”. Odatle će elektrobus nastaviti vožnju sledećim ulicama: Milentija Popovića, Bulevar Zorana Đinđića, Antifašističke borbe (pored Arene), Bulevarom Milutina Milaknovića i Đorđa Stanojevića. Krajnja stanica je naselje Belvil, a u povratku će elektrobus prolaziti i Ulicom Omladinskih Brigada, potom Bulevarom Milutina Milankovića i dalje istom trasom natrag do Vukovog spomenika.
Na liniji će raditi pet vozila, a polasci će biti na svakih 12-13 minuta.
-Kriterijum za izbor trase bio je da se poveže stari i novi deo grada. To je simboličan povratak elektrovozila na levu obalu Save, gde su ranije vozile tri trolejbuske linije – objasnio je Slobodan Mišanović iz GSP-a na prezentaciji.
BEOGRADSKE ULICE: Ovo sigurno niste znali o njima
Punjenje na okretnicama traje od pet do osam minuta, a elektrobus nakon punjenja može da prođe oko 15 kilometara. Rizik da se kondenzatori elektrobusa isprazne zbog gužve ili preopterećenja je veom amali, jer je projektovana trasa upola kraća od predviđene kolometraže sa tolikim punjnjem. To, ipak, ne znači da do toga ne može, ali u GSP-u napominju da je reč o novoj tehnologiji sa kojom će se oni tek upoznati zahvaljujući ovoj liniji.
Direktor GSP-a Željko Milković precizirao je o kakvoj se tačno tehnologiji radi: kondenzatori se brzo pune i to je njihova prednost u odnosu na akumulatorske baterije koje su teške, ekološki manje prihvatljive i koje se pune u noćnim satima. Ukoliko se, kojim slučajem, pokaže da kapacitet kondenzatora ipak nije dovoljan za liniju dugu oko osam kilometara, postoji mogućnost instalacije dodatnog punjača u nekom delu trase, a njegova cena bila bi oko 80.000 evra. Osim toga, ova vozila će moći da se pune i na trolejbuskoj mreži.
Iako je cena elektrobusa znatno viša u odnosu na dizel autobus (i tek nešto više u odnosu na trolejbus) niži su troškovi održavanja, dok je cena utrošene električne energije u vožnji višestruko niža od cene dizela za isti pređeni put.
Neke od primedbi prisutnih bile su i na to da iako ovakvo vozilo ne zagađuje gradske ulice, on nije potpuno ekološko vozilo, jer se električna energija proizvodi mahom u termoelektranama, koji su zagađivači životne sredine.
