„Novi Dorćol“ je stambeno-poslovni kompleks od 20.000 kvadrata koji se nalazi na beogradskoj opštini Stari grad, u Venizelosovoj ulici, a sastoji se od 347 stanova, koji variraju od 34 pa do 230 metara kvadratnih.
Raspon cena kvadrata se u ovom kvartu kreće od 3.778 do 4645, pa stižemo do prosečne cene od 4.430 evra po kvadratu.
Ipak, Beograd na vodi nije izgubio svoj tron kada je reč o pojedinačnoj ceni stanova i kvadrata. Sada već tradicionalno, najskuplji kvadrat od početka godine prodat je baš tamo za 11.474 evra.
Najskuplji stan koji je prodat u prva tri meseca ove godine plaćen je 2,6 miliona evra. U pitanju je nekretnina od 383 kvadrata, što znači da je jedan kvadrat koštao oko 6.800 evra. “Šampionski” stan se, očekivano, nalazi u Beogradu na vodi. Međutim, iako ovo jeste najskuplji stan, nije i najskuplji kvadrat.
Naime, stan plaćen oko 1,6 miliona evra ima površinu od 143 kvadrata. To znači da je kvadrat koštao čak 11.474 evra.
Međutim, ne spadaju svi stanovi na ovoj lokaciji u kategoriju najskupljih. Naime, na ovoj prestižnoj lokaciji najniža cena kvadrata bila je 3.264 evra.
Nije samo Beograd na vodi skup
I mada je kvadrat u Beogradu na vodi još jednom poneo titulu najskupljeg, ovo nije jedini kompleks sa visokim cenama. Prosečna cena u ovom kompleksu je 4.215 evra po kvadratu, ali još veći prosek zabeležen je u Novom Dorćolu, kompleksu na Starom gradu.
Tako je prosečna cena u ovom kompleksu bila 4.430 evra po kvadratu.
Više od 2.000 evra je u proseku koštao kvadrat i u Petici na Novom Beogradu (2.935), K districtu na Starom gradu (2.761) i East side-u na Zvezdari (2.140), a više od 1.000 evra u kompleksima Sunnyville Premium na Paliluli (1.676) i Savskoj terasi na Čukarici (1.541).
Što se tiče stambenih kompleksa van Beograda, prosečna cena kvadrata u Parku Novi Residence u Novom Sadu bila je 1.578 evra, a u Novom Bubnju u Kragujevcu 1.262.
Šta se sve kupovalo?
Po visokim cenama prodavale su se i kuće, pogotovo na Savskom vencu u Beogradu, gde se nalazi elitno naselje Dedinje. Upravo je na ovoj lokaciji prodata najskuplja kuća, po ceni od čak 1.575.000 evra.
Kada su u pitanju garaže, njihove cene i dalje su visoke, te je najskuplja novog vlasnika koštala 58.400 evra, a lokacija je očekivana – Beograd na vodi.
Međutim, u konkurenciji stanova, kuća i garaža, ubedljivo najtraženiji bili su stanovi.
Tako se 53 odsto potpisanih kupoprodajnih ugovora odnosilo upravo na stanove.
Što se tiče novoizgrađenih stambenih kompleksa, najviše kupoprodajnih ugovora potpisano je za Beograd na vodi – 319, a popularan je bio i Sunnyville Premimum na Paliluli, gde je prodato 129 stanova. U Savskoj terasi na Čukarici prodati je 47 stanova, a u Petici na Novom Beogradu i Novom Dorćolu 35, odnosno 19.
Koliko se kupovalo?
Kako se dalje navodi u izveštaju, u prvom tromesečju ove godine u tržištu nekretnina “vrtelo se” više novca u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Tako je, za samo tri meseca, čak 1,64 milijarde evra potrošeno na kupovinu nekretnina u Srbiji. To je povećanje od 15,4 miliona evra, odnosno 2,6 odsto za godinu dana.
Međutim, to ne znači da se kupovalo više.
Čak suprotno, obavljeno je manje kupovina nego pre tačno godinu dana.
Ukupno je, za tri meseca, kupljeno 29.275 nekretnina, što je za 9,5 odsto manje nego prošle godine u isto vreme.
Razlog za to je “bum” koji se tokom prethodne godine desio na tržištu nekretnina. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), cene nekretnina su prošle godine skočile za skoro 18 odsto, ali u pojedinim delovima srbije – i više od toga.
Kako se plaćalo?
Prema podacima RGZ-a, uz pomoć stambenih kredita kupljeno je sedam odsto nekretnina.
Na kredit se najčešće kupuju stanovi, a ukupno 18 odsto njih kupljeno je upravo na ovaj način.
