'Danas imamo više hiljada zgrada u Beogradu koje niko ne održava što znači da se ne peru, ne održavaju se lifitovi i ne čuvaju se. Život u tim zgradama je praktično nemoguć a ima i bezbednosnih problema. Sada, posle usvajanja novog zakona to neće biti moguće i svaka zgrada će biti održavana'

 

Gradski menadžer Goran Vesić izjavio je da će ”novi Zakon o stanovanju omogućiti da se konačno uvede red u održavanje stambenih zgrada što je želja većine građana”.

Grad Beograd je bio inicijator donošenja novog Zakona o stanovanju jer se svakodnevno suočavamo sa problemima u stambenim zgradama. Zato je donošenje ovog zakona najviše u interesu građana koji žive u stambenim zgradama i daje nam osnov da mnoge probleme rešimo – rekao je Vesić.

On je objasnio ”da ako Zakon treba da se objasni u jednoj rečenici tada je ona da se uvodi red u održavanju stambenih zgrada”.

– Novim zakonom je predviđeno da svaka zgrada predstavlja stambenu zajednicu koja će imati obavezu da održi skupštinu i izabere upravnika zgrade. Upravnik zgrade će biti jedan od stanara i radiće poslove koje je do sada radio predsednik skupštine stanara ali i mnoge druge. Zgrade koje imaju manje od pet stanova ne moraju da održe skupštinu stambene zajednice ali moraju da imaju poseban međusobni ugovor kojim regulišu održavanje stambene zgrade. Uvodi se Registar stambenih zajednica koji vode jednica lokalne samouprave i Agencija za privredne registre kao javna, elektronska baza podataka i dokumenta o svim stambenim zajednicama – istakao je Vesić.

Mnoge koji su čuli za zakon najviše je zainteresovala institucija “profesionalnog upravnika zgrade” koja se prvi put uvodi.

Stambene zajednice, koje to žele jer to nije obaveza već mogućnost, mogu da angažuju i profesionalnog upravnika zgrade. Registar profesionalnih upravnika, jer da bi se neko bavio ovim poslom mora da ispuni zakonske uslove, vodiće se u Privrednoj komori Srbije. Ukoliko stambena zajednica ne formira skupštinu stanara i izabere upravnika jedinica lokalne samouprave postaviće prinudnog upravnika zgrade koji će donositi sve odluke u vezi sa održavanjem zgrade. Prinudni upravnik će rukovoditi zgradom samo dok vlasnici ne konstituišu skupštinu stambene zajednice i ne izaberu upravnika koga oni žele – rekao je Vesić i dodao da posle usvajanja zakona ”nijedna stambena zgrada u Beogradu neće biti bez održavanja”.

On je rekao ”da se stambenoj zajednici, kao organizaciji vlasnika stanova i drugih posebnih delova zgrade, daje puno svojstvo pravnog lica, čime je stambenoj zajednici omogućeno da bude ravnopravni nocilac prava i obaveza u pravnom saobraćaju. Time je stambena zajednica u mogućnosti da se pojavi u svim pravnim odnosima radi lakšeg obezbeđivanja upravljanja i održavanja zgrade, kao i sredstava za finansiranje radova na održavanju zgrade.”

– Danas imamo više hiljada zgrada u Beogradu koje niko ne održava što znači da se ne peru, ne održavaju se lifitovi i ne čuvaju se. Život u tim zgradama je praktično nemoguć a ima i bezbednosnih problema. Sada, posle usvajanja novog zakona to neće biti moguće i svaka zgrada će biti održavana – kazao je Vesić.

Vesić je dodao da je novim zakonom ”stambenoj zajednici omogućeno da jednostavnije donosi odluke i sprovodi ih u praksi”.

Uveden je kvorum za održavanje sednice, kvorum za ponovljenju sednicu, većina za odlučivanje u redovnim poslovima kao i većina za odlučivanje za vanredne poslove, čime se pojednostavio i učinio efikasnijim dosadašnji sistem odlučivanja koji je bio komplikovan za primenu. Više ne postoji ”jednoglasno odlučivanje” u stambenim zajednicama što je bilo prava “veta” zbog čega se dešavalo da čitava zgrada ne može da reši problem jer se jedan vlasnik stana inati. Sada će doneta odluka na skupštini stambene zajednice važiti za sve stanare. Omogućeno je glasanje u pisanoj formi i putem punomoćja a regulisane su situacije u slučaju da je vlasnik stana nepoznat, odnosno nedostupan kao i situacije kada su stanovi izdai u zakup čime su otklonjeni brojni problemi u praksi – rekao je Vesić.

 

Vesić i dodao da je uveden ”javni interes u održavanje stambenih zgrada”. Pošto stambene zgrade potpuno pripadaju vlasnicima stanova, uključujući fasadu, lift, zajedničke prostorije i krov, grad Beograd do sada nije mogao, bez kršenja zakona, da recimo ulaže novac u uređenje fasada. Sada je stvoren osnov da se u budućnosti kreiraju zajednički programi grada i stanara za uređenje fasada na osnovu kojih bi grad obezbedio manji deo novca a vlasnici stanova bi svoj deo platili uz višegodišnju otplatu.

Zakon utvrđuje da je u javnom interesu održivi razvoj stanovanja, kao i upravljanje i održavanje zgrada u cilju sprečavanja štete za treća lica i njihovu imovinu. Definiše se šta je održivi razvoj stanovanja koji predstavlja usklađivanje aspekata ekonomskog i socijalnog razvoja i zaštite životne sredine u oblasti unapređenja uslova stanovanja građana i očuvanja i unapređenja stambenog fonda, uz istovremeno unapređenje energetske efikasnosti, smanjenja negativnih ticaja na životnu sredinu i racionalno korišćenje resursa.

Goran Vesić je rekao da je veoma zadovoljan zato što je novim zakonom uređena oblast ”hitnih intervencija u zgradama”.

– Zvuči neverovatno ali nam se dešava da ne možemo da otklonimo ozbiljan kvar u zgradi kada pukne vodovodna cev ili grejanje jer vlasnik stana u kome se kvar desi ne dopušta našim ekipama da poprave kvar!? I tako zbog njegovog hira trpi čitava zgrada – rekao je Vesić i dodao da je sada ovaj problem rešen je jer ”propisano da se radovi hitnih intervencija radi sprečavanja nastanka štete po život ili zdravlje ljudi kao i imovinu veće vrednosti vrše u javnom interesu”.

Gradski menadžer je dodao i da je tako omogućena intervencija organa javne vlasti radi sprečavanja štete po život i zdravlje ljudi, koja može nastati usled neodržavanja.



loading...