Velike, široke ulice, tačnije bulevari ono je što posebno krasi opštinu Novi Beograd. Oni koji su tamo nastanjeni veoma često umeju da istaknu kako im godi što imaju priliku da 'idu samo pravo', bez 'bespotrebnih' uzbrdica, nizbrdica i bilo čega što bi ih dodatno zamaralo. S druge strane, oni koji ne žive na području ove opštine, ne mogu da shvate kako Novobeograđani nemaju potrebu da često prelaze 'most', osim kad to nije najnužnije.

Njihova ”stras” je ogromna, ali da li i sami Novobeograđani znaju ko su ljudi čija imena nose ulice kojima svakodnevno koračaju…?

1. Agostinjo Neto

 

Foto: Wikipedia.org

Neto je bio prvi predsednik Angole (1975 — 1979), pesnik i nacionalistički vođa, osnivač marksističkog Narodnog pokreta za oslobođenje Angole (MPLA) i jedan od vođa borbe za nezavisnost Angole.

Pošto je diplomirao medicinu, vratio se u Angolu, gde je odmah zapažen kao problematičan od strane portugalskih kolonijalnih vlasti, zbog svog protivljenja kolonijalizmu. Hapšen je zbog svog delovanja, pa je pobegao u Maroko i postao važan vođa angolskog pokreta otpora u egzilu. U nekoliko navrata mu je pomagala Komunistička partija Portugalije.

Iako je njegova zvanična politika bila marksističko-lenjinistička, Netov režim bio je puno bliži socijalističkom, nego komunističkom sistemu. Rezultat toga bilo je represivno gušenje pokreta frakcionista 1977. prilikom pokušaja državnog udara.

Nakon dolaska na vlast, Neto je oboleo od karcinoma. Umro je 10. septembra 1979, sedam dana pre svog 57. rođendana, tokom operacije u Moskvi, u Sovjetskom Savezu, dok je trajao Angolski građanski rat između MPLA vlade i Nacionalne unije za potpunu nezavisnost Angole (UNITA) Žonasa Savimbija. Na čelu države ga je nasledio Žoze Eduardo dos Santos koji je nastavio da vodi MPLA u građanskom ratu.

Dan njegovog rođenja danas se u Angoli slavi kao praznik, Dan nacionalnih heroja. Njegovo ime danas nosi univerzitet u Luandi. Pesnik Činua Ačebe je u njegovu čast napisao poemu nazvanu ”Agostinjo Neto”.

2. Goce Delčev

 

Foto: Wikipedia.org

Delčev je bio revolucionar, vođa Tajne makedonsko-odrinske revolucionarne organizacije, kasnije preimenovane u Unutrašnja makedonsko-odrinska revolucionarna organizacija.

U Makedoniji se smatra da je Goce Delčev jedan od najvećih etnički makedonskih revolucionara, a u Bugarskoj je smatran Bugarinom.

Citati Goce Delčeva

– „Sloboda Makedonije se krije u unutrašnjem ustanku. Ko misli da oslobodi Makedoniju spolja, taj laže i sebe i druge.“

– „Trud i upornost, to je moć sa čijom pomoći čovek postaje nesalomiv u nekom svom zalaganju.“

– „Da čuvamo čistotu oslobodilačkog ustanka i Organizacije – to je prvi uslov za naš uspeh!“

– „Bravo, junače, dođi da ti ja stisnem ruku i da te pozdravim, takvi i jesu potrebni majci Makedoniji!“

– „Unutrašnja organizacija ne teži samo tome da narodu daje oružje za ustanak, već i da razbije njihov robovski duh.“

Njegovo ime je postalo legenda i ideal svim kasnijim organizacijama koje su se zalagale za Makedoniju i Makedonce. Avgusta 1903. godine, na praznik Ilindan, u Makedoniji je podignut tzv. Ilindanski ustanak protiv turske vlasti. Iako Goce Delčev, koji je poginuo u maju te godine, nije učestvovao u njemu, ustanici su bili nadahnuti njegovim revolucionarnim idejama.

3. Klara Cetkin

 

Opis fotografije

Cetkinova je bila uticajni nemački socijalistički političar i borac za ženska prava. Do 1917. godine je bila aktivna u Socijaldemokratskoj partiji Nemačke, a zatim je stupila u Nezavisnu socijal-demokratsku partiju Nemačke (USPD) i njegovom ekstremnom levičarskom krilu, Spartakističkoj ligi – koja je kasnije postala Komunistička partija Nemačke (KPD), koju je ona predstavljala u Rajhstagu tokom Vajmarske Republike od 1920. do 1933. godine.

Cetkinovu je veoma interesovala ženska politika, uključujući borbu za ravnopravnost i pravo glasa za žene.

Razvila je socijaldemokratski ženski pokret u Nemačkoj i od 1891. do 1917. pisala je za SPD-ove ženske novine ”Die Gleichheit” (Jednakost). Godine 1907. postaje vođa novoformirane “Ženske kancelarije” u SPD-u.

Organizovala je proslavu prvog ”Međunarodnog dana žena”, 8. marta 1911. godine.

Takođe je bila član izvršnog komiteta Komunističke internacionale (Kominterna) od 1921. do 1933.

Godine 1925. izabrana je za predsednika nemačke levičarske humanitarne organizacije Rote Hilfe (Crvena pomoć). Avgusta 1932, kao predsedavajuća Rajhstaga po starešinstvu, pozvala je narod da se bori protivnacionalsocijalizma.

Kada su Adolf Hitler i njegova Nacional-socijalistička nemačka radnička partija preuzeli vlast, Komunistička partija Nemačke je izbačena iz Rajhstaga, nakon požara u Rajhstagu,1933. Klara Cetkin poslednji put odlazi u egzil, ovoga puta u Sovjetski Savez. Tamo je preminula 20. juna 1933, sa skoro 76 godina. Sahranjena je kod zidina Kremlja u Moskvi.

4. Milan Vujaklija

Vujaklija se bavio prevodima poznatih dela i leksikografijom a ti njegovi radovi su i dan danas veoma cenjeni.

Dao je veliki doprinos višetomnom delu ”Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika” u izdanju Srpske akademije nauke i umetnosti.

Ipak njegovo najznačajnije delo je ”Leksikon stranih reči i izraza”. Za vreme njegovog života ovaj leksikon je priređen i štampan u dva izdanja: Prvo izdanje 1937. i drugo 1954. godine. To je bio veliki događaj za srpsku leksikografiju i kulturu.

Drugo izdanje je Milan Vujaklija obogatio novim rečima i izrazima. Ova knjiga je postala udžbenik za mnoge generacije i sinonim za leksikon stranih reči i izraza. Postalo je skoro pravilo da se za značenje mnogih stranih reči citira, kao izvor, Vujaklijin Leksikon kako u Srbiji i Hrvatskoji tako i u Bosni i Hercegovini.

Prva dva izdanja Leksikona su su više puta doštampavana da bi Vujaklijini sledbenici kasnijih godina priređivali novija izdanja. Bilo je neminovno praviti nova izdanja, sa dodatkom novih reči, jer su se u našem jeziku stalno pojavljivale (i koristile) nove strane reči i izrazi. Nova dopunjena izdanja su samo u Srbiji štampana 1980, 1991. i 1996. godine. Prvu pravu preradu i dopunu Leksikon je dobio radom dr Draga Ćupića, te je 2011. čuveni Leksikon objavljen pod nazivom Novi Vujaklija.

Od objavljivanja 1937. do danas Leksikon je prodan u više od 500.000 primeraka. Preminuo je u Beogradu 1955. godine.

5. Džavaharlal Nehru

 

Foto: Wikipedia.org

Nehru je bio indijski državnik i političar, nakon Gandija najznačajniji borac za oslobođenje Indije od kolonijalnog ropstva. Na Kembridžu je studirao prirodne i pravne nauke. Od 1912. član je Indijskog nacionalnog kongresa, a 1918. izabran je u Sveindijski nacionalni komitet, pa za sekretara Indijske lige za upravu.

Nakon povratka u Indiju, došao je u dodir s Gandijem i do 1919. aktivno učestvovao u oslobodilačkom pokretu. Iako Gandijev sledbenik, nije delio njegovo uverenje u pasivan otpor, naprotiv, smatrao je kako treba primeniti sve raspoložive mere.

Nehru je podržao rezoluciju Ujedinjenih naroda iz 1950. godine o Koreji, suprotstavio se britanskim i francuskim potezima 1956. u Sueckom kanalu, i 1959. agresivnoj Kini poručio je da će indijske granice braniti ako treba i vojnom silom.

Pri rešavanju unutrašnjih problema imao je velikih poteškoća, kako u opoziciji tako i u vlastitoj stranci. Stoga je odložio pitanje nacionalizacije i agrarne reforme koju je želeo da sprovede mirno, polako i zakonskim putem. Istakao se i kao borac protiv kastinskog sistema. Bio je, takođe, jedan od inicijatora azijsko-afričke konferencije u Bandungu 1955. godine. U spoljnoj politici nastojao je da očuva neutralnost u Hladnom ratu.

U skladu sa tom političkom opcijom, s Titom i Naserom je osnovao Pokret nesvrstanih.

6. Oton Župančić

 

Foto: Wikipedia.org

Oton Župančič bio je slovenački pesnik, prevodilac i pisac drama.

Smatra se, uz Ivana Cankara, Dragotina Ketea i Josipa Murna, jednim od začetnika moderne u slovenačkoj književnosti. Za vreme Drugog svetskog rata bio je blizak antifašističkom pokretu.

Preveo je mnogo poznatih dela iz različitih evropskih književnosti. U poslednjem razdoblju njegova poezija, nadahnuta Narodnooslobodilačkom borbom, prožeta je borenim patriotizmom, humanošću i slobodoljubivošću.

7. Teodor Toša Apostolović

 

Foto: Wikipedia.org

Bogati Grk Teodor Apostolas zapravo je bio Cincar, imućni trgovac sa severa Grčke, koji se u Srbiji obreo bežeći od turskog zuluma, poput mnogih njegovih sunarodnika. Grci su, prelazeći preko Save, u Zemunu nailazili na hrišćanski mir i pravoslavni duh, pa su se mnogi tu i zadržali. Kako su bili manjinsko stanovništvo, oni su se srodili sa Srbima – neki ulaskom u brak sa našima, a neki jednostavno uzimanjem srpskih imena… Baš to uradio je i Teodor Apostolas, u godinama koje će doći i dan danas zapamćen kao Toša Apostolović. 

Apostoloviću je doseljenje u Zemun (između 1765. i 1770. godine) doneo samo prosperitet – on je zahvaljujući sapundžijskom zanatu i trgovačkom umeću zaradio veliko bogatstvo, postao uticajni građanin i dobrotvor, crkveni odbornik, a neki zapisi ukazuju na to da je čak bio i predsednik Zemunske crkevne opštine u vreme kada je tamo živelo oko 6.000 stanovnika. Ali, da sve ne bude idilično, pobrinule su se Tošine nedaće sa zdravljem – njega je “morila” teška očna bolest i slepilo je pretilo da ga potpuno obuzme.

Apostolović, s verom u čudesno ozdravljenje i nemavši drugog izbora sem da pokuša, posluša zadatak iz sna. Bure se zaustavilo u blizini današnjeg Studentskog grada, te je tu i sagradio bunar sa đermom. Legenda dalje priča kako je voda iz bunara zaista bila lekovita i da je Toša zaista zalečio svoju boljku.

Apostolović je neposredno pred smrt zemljište na kom je imao vinograde i na kom je nikao sam bunar zaveštao crkvi.

8. Aleksa Dundić

 

Foto: Wikipedia.org

Učesnik Ruskog građanskog rata na strani Crvenih, odlikovan je najvišim sovjetskim odlikovanjem Ordenom Crvene zastave. O njemu je 1958. godine snimljen istoimeni film u sovjetsko-jugoslovenskoj koprodukciji.

Po Velikoj sovjetkoj enciklopediji Dundić je rođen 13. aprila 1896 (ili po drugim podacima 12. avgusta 1897) u Grabocu u Dalmaciji koja je tada bila deo Austro-Ugarske. Naučio je da jaše još kao dečak radeći kao pastir u Argentini i Brazilu.

Na početku Prvog svetskog rata mobilisan je u Austro-Ugarsku vojsku. Na Istočnom frontu 1916. tokom bitke kod Lucka zarobila ga je ruska vojska. Dobrovoljno se prijavio u Srpski dobrovoljački korpus koji se nalazio u Rusiji. Od polovine 1917. je bio član Crvene garde. U martu 1918. je bio na čelu gerilskog odreda u regionu Bahmuta (danas Artemovsk) koji se kasnije pridružio Morozov-Donjeckoj diviziji koja se povlačila sa armijom Klimenta Vorošilova prema Caricinu u junu 1918.

Učestvovao je u odbrani Caricina kao član Internacionalnog bataljona, a zatim u konjičkoj brigadu Krjučkovskog i Bulatkina. Od 1919. je služio pod komandom Semjona Buđonija. Učestvovao je u brojnim bitkama i ranjen je nekoliko puta. Zbog svoje hrabrosti bio je popularan među Buđonijevim vojnicima. Od juna 1919. je bio zamenik komadanta 36. puka 6. konjičke divizije. Poginuo je kod Rovna u današnjoj Ukrajini i odlikovan je Ordenom Crvene zastave.

U znak priznanja, urna s njegovim pepelom položena je u zidine Kremlja, a u Rovnu mu je podignut spomenik .

9. Blagoje Marjanović Moša

 

Foto: Wikipedia.org

Moša je bivši jugoslovenski fudbaler i fudbalski trener.

Kao dečak počeo je da igra fudbal u trećem timu podmlatka Jugoslavije. Najveći lovac na talente tog vremena, Radenko Milrović je uočio ”Mošu” i odveo ga u BSK.

„U mome detinjstvu koje sam proveo u Beogradu, u opštini Palilula, gde sam rođen, u prvo vreme znali smo za klikere i klis. To su bile naše igre. I u tim igrama bio sam najbolji. Neko nas je jednom odveo da vidimo kako u porti kod Svetosavske crkve (kod današnjeg Hrama Svetog Save) deca jure za nekom naduvanom kožom. Ta igračka se zvala lopta. Uzbuđeni i radoznali, moj brat Nikola, nekoliko dečaka iz kraja i ja pošli smo da vidimo to čudo. I lopta nas je opčinila. Živa, neukrotiva, čudno je odskakala, letela kroz vazduh… To nam se dopalo. Odmah smo odlučili da skupimo pare i kupimo loptu. Lutali smo gradom i u Balkanskoj ulici našli radnju koja je u to vreme prodavala kožne lopte. Nisam ni slutio da će baš ta lopta odrediti moju sudbinu. Tačnije, fudbal je moj život! Od tih dečačkih dana do danas on je za mene sedište svega. ”

Igrao je na poziciji centarfora. Za reprezentaciju je debitovao 28. juna 1926. na prijateljskoj utakmici protiv Čehoslovačke (2-6), u Zagrebu. Prvi put se u listu strelaca upisao 15. maja 1927. protiv Bugarske, u Sofiji kada je u poslednjih pet minuta postigao jedina dva gola na meču. 

Bio je učesnik Svetskog prvenstva 1930. u Urugvaju. Igrao je u sve tri utakmice koje je reprezentacija tamo odigrala. U drugom meču protiv Bolivije (4-0), bio je strelac drugog gola. Reprezentacija Jugoslavije je na tom prvenstvu završila takmičenje porazom od Urugvaja sa 6-1, u polufinalu. Sačuvana je bronzana medalja sa ovog svetskog prvenstva. Poslednji meč u dresu sa državnim grbom odigrao je 3. aprila 1938. protiv Poljske u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo. Tada je Marjanović postigao jedini gol na utakmici. Najbolji strelac prvenstva Jugoslavije je bio tri puta, 1930, 1936. i 1937. godine.

Trenersku karijeru počeo je u BSK-u, koji je sa klupe predvodio tri sezone. Oženio se 1938. godine Planinkom Ćulić i imao sina Zorana i ćerku Višnju. Nadimak Moša dobio je zbog talasaste kose.

10. Jurij Aleksejevič Gagarin 

 

Foto: Wikipedia.org

Gagarin je bio prvi čovek koji je otputovao u svemir 12. aprila 1961. godine u svemirskoj letelici Vostok I. Taj let je trajao 1 sat i 48 minuta. 

Od 20 odabranih kosmonauta, samo su Gagarin i German Titov ušli u najuži krug zbog svojih izvrsnih učinaka tokom obuke, kao i zbog svojih fizičkih osobina, pošto nije bilo mnogo mesta u Vastoku, a obojica su bili niski.

Gagarin je tokom leta unapređen u čin majora.

Nakon leta, Gagarin je odmah postao poznata i slavna ličnost širom sveta i putovao je po Italiji, Ujedinjenom Kraljevstvu, Nemačkoj, Kanadi i Japanu da bi promovisao sovjetski uspeh.

Kasnije je Gagarin postao zamenik direktora za obuku u Zvezdanom gradu. U isto vreme pokušao je da se prekvalifikuje u pilota lovca.

Na dan 27. marta 1968. Gagarin i njegov istruktor Vladimir Serjegin su poginuli u MiG-15UTI na rutinskom letu blizu Kiržača. Nije poznato šta je izazvalo pad, ali je istraga iz 1986. pokazalo da je turbulencija nastala kada je presretač Su-11 koristio komoru dogorevanja, mogla da izazove da Gagarinov avion leti nekontrolisano.

Vremenski uslovi su takođe bili loši, što je moglo doprineti nemogućnosti da se Gagarin i instruktor isprave pre nego što su pali.



loading...