Vašington post je poslao novinarku političke redakcije Felišu Sonmez na plaćeno odsustvo pošto je u nedelju, dok je javnost žalila zbog smrti NBA zvezde, tvitovala link na priču Dejli bista iz 2016. “Brajantov uznemirujući slučaj silovanja: DNK dokaz, priča tužiteljke i polupriznanje”, ukazuje Asošiejtid pres (AP).
Brajant je 2003. optužen za silovanje 19-godišnje radnice u hotelu u Koloradu. On je tvrdio da su imali seksualni odnos uz saglasnost i tužilaštvo je kasnije odustalo od optužbi za seksualni napad na zahtev tužiteljke. Ona je posle pokrenula gradjansku tužbu protiv Brajanta koja je rešena van suda.
Post je saopštio da je Somnez dobila pretnje smrću i silovanjem posle svog tvita i da je morala da ode u hotel pošto je njena kućna adresa objavljena na internetu. Takođe je dobila i imejl od glavnog urednika Martija Barona koji je ocenio da je pokazala lošu procenu svojim tvitom i da šteti kući u kojoj radi.
List je saopštio da je Somnez na plaćenom odsustvu dok rukovodstvo ne ispita situaciju.
Odluka Posta je, međutim, naišla na kritike kako drugih medija, tako i novinara tog lista, ističe Rojters.
Izvršna urednica Vašington posta Trejsi Grant u saopštenju u ponedeljak je navela da su tvitovi Sonmez “pokazali lošu procenu koja je potkopala rad njenih kolega” i citirala kršenje politike Posta kada su u pitanju društveni mediji.
Sindikat novinara Posta je stao u odbranu Sonmez, navodeći da je primila “gomilu nasilnih poruka” i da je list, umesto da podrži novinarku suočenu sa zlostavljanjem, odlučio da je pošalje na plaćeno odsustvo.
“Feliša je morala da ode iz svoje kuće iz straha za svoju bezbednost i dobila je nedovoljne smernice Posta kako da se zaštiti”, naveo je sindikat novinara.
“Gubitak tako voljene ličnosti i mnogo drugih života je tragedija. Ali verujemo da je naša odgovornost kao medijske organizacije da javnosti ispričamo celu istinu kakvu znamo – o ličnostima i institucijama i popularnim i nepopularnima, u podesnim i nepodesnim trenucima”, naveo je sindikat novinara.
I medijski kritičar Vašington posta Erik Vimpl je takđje ocenio da je suspenzija novinarke bila pogrešna, pošto je tvitovala, kako je ocenio, veoma dobru priču Dejli bista.
Vimpl navodi da mu je Somnez rekla da je u nedelju obavestila Grant i svog urednika o dobijenim pretnjama, posle čega joj je izvršna urednica rekla da obriše sve tvitove u vezi s Brajantom, uz upozorenje da će inače “prekršiti nalog izvršne urednice”.
Grant je u imejlu navela da se tvitovi Sonmez nisu odnosili na njenu oblast i da je njeno ponašanje na društvenim medijima otežalo drugima da obavljaju svoj posao novinara Vašington posta. Ali, ukazuje Vimpl, “ako su novinari Posta podložni suspenziji zbog tvitovanja priča koje su van njihove oblasti, onda bi cela redakcija trebalo da bude na plaćenom odsustvu”.
Posle drugog upozorenja izvršne urednice Somnez je obrisala svoje tvitove o Brajantu, što je, kako navodi Vinkl, donelo pobedu svima koji su je napali zbog ukazivanja na sasvim dobru priču o optužbama za silovanje.
Reakcija protiv Sonmez potiče iz izreke “o mrtvima sve najbolje”, što je, kako ukazuje kritičar Vašington posta, lepo pravilo za sve osim za istoričare i novinare, na koje se javnost oslanja da obezbede potpune priče o životima uticajnih ljudi.
Debata oko toga kada je prikladno ukazati na mane i greške istaknutih ljudi posle njihove smrti je uobičajena na društvenim medijima, ali su reakcije zbog tvitova Sonmez, ocenjuje Njujork tajms, izgleda dodatno potpaljena načinom na koji je pokret MeToo zakomplikovao nasledje umetnika, glumaca, sportista i drugih poznatih ličnosti koje su optužene zbog nepodesnog seksualnog ponašanja.
Brajant je postigao nagodbu sa svojom tužiteljkom 2005. godine, više od deceniju pre nego što su moćni ljudi poput holivudskog mogula Harvija Vajnstina, voditelja televizije CBS Čarlija Rouza i direktora CBS korporacije Leslija Munvesa, napustili svoje položaje ili su smenjeni zbog optužbi protiv njih, ukazuje Njujork tajms.
