Odgovor na pitanje da li na srpskom tržištu ima lažne robe, kako ulazi u našu zemlju i u kojoj količini, ali i kako zaštititi potrošače u emisiji “Uranak” na K1 televiziji dali su koordinator u sektoru za carinske postupke u Upravi carine Slobodan Tomić i pravni savetnik u nacionalnoj organizaciji potrošača Marko Dragić.
Tomić je objasnio kako je moguće da se u EU trguje lažnim artiklima.
— Kada kažemo da je neko na visokom nivou razvoja kažemo da je takva situacija u EU. Postoje propisi, kontrole, sigurnost potrošača i slično. Nažalost, vidimo da šverc lažne robe postoji i tamo. Deo toga se uvek prelije i na Republiku Srbiju i njeno tržište. Svi smo mi i potrošači i imamo u vidu ekonomski aspekt robe. Kada se kupuje hrana ili ostali drugi artikli uvek se gleda da se prođe jeftinije. Zašto se osnova kupovine dešava na zelenim pijacama ili kako se to kaže “iz gepeka”? To je interesantno pitanje. Uprava carina je nadležna za granicu i bezbednost robe koja se uvozi i stavlja u promet – rekao je Tomić u „Uranku“.
Procedura provere i sertifikati
Kako kaže na graničnom prelazu roba mora da ima različite sertifikate.
— Da li je ta roba napravljena napolju ili unutra mi to ne znamo. U zvaničnim tokovima koji se vode kao redovan uvoz robe koja je namenjena tržištu toga nema. Ne bih da pretpostavljam. Uprava carina je jedna od službi koja delatnost obavlja na granici, po pitanjima uvoza, izvoza ili tranzita robe. Za različitu robu potrebno je prihvatiti različita dokumenta da bi ona mogla da bude stavljena u redovne postupke. U tom smislu Uprava carina sarađuje i obezbeđuje sigurnost, bezbednost, zaštitu životne sredine i ljudi. Konkretno za hranu, naročito koja je životinskog porekla, nadležan za proveru i utvrđivanje zdravstvene ispravnosti je deo Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, odnsono Uprava za veterinu. Oni su nadležni, ali postoji zajednički uvozni dokument na osnovu koga oni procenjuju parametre koji su značajni za utvrđivanje da li je ta hrana podobna i da li može da se koristi za ljudsku ishranu. Uprava carina odobrava procedure tek kada su ispunjeni svi uslovi. Na sajtu Uprave za veterinu stoji rečenica: “Carinski organ ne može ocariniti robu pre nego što granični veterinarski inspektor utvrdi da nema veterinarsko-sanitarnih smetnji za uvoz i prolaz te pošiljke, dok na odgovarajući način ne obeleži veterinarsku potvrdu, sertifikat.” To je procedura pre nego što se roba stavi u promet — ispričao je Slobodan Tomić u emisiji “Uranak” na K1 televiziji.
Pijace
Dragić je rekao da “lažna” roba uglavnom završava na pijacama.
— Granica, carina i procedura uvoza se dešava kada roba ide legalnim tokovima, a kada roba ide nelegalnim, ne znamo gde će završiti. Ono što pretpostavljamo je da roba završava uglavnom na pijacama. Kada se kaže inspekcijski nadzor, nije samo u pitanju tržišna inspekcija, nego su u pitanju sve inspekcije koje su nadležne za kontrolu tržišta – kaže Dragić.
Pravni savetnik kaže da inspekcijski nadzor ne treba samo da utvrdi da li je roba spremna za konzumiranje.
— Ako odemo u veći market da li možemo da pretpostavimo da tu nema nelegalne robe? U velikim lancima marketa bezbednost proizvoda je često ugrožena, ali retko kada ima lažne robe. Možda postoji, ali do sada nismo imali takve informacije. Skoro smo imali problem sa nebezbednim proizvodom, bile su to “vudi” viršle. Postoje druge kategorije proizvoda koje su nebezbedne. Inspekcijski nadzor ne postoji samo da bi se utvrdilo da li je proizvod ispravan i spreman za upotrebu. Ako lažna roba uđe na tržište mogla bi da se prodaje samo na pijacama – rekao je Dragić u emisiji “Uranak” na K1 televiziji.
Dragić kaže da svaki proizvod može da bude lažan.
— Uvek treba da postoji bojazan da postoji lažan proizvod, sumnjivog porekla i kvaliteta, koji nije dodatno ispitan. Ko želi da kupuje na pijaci treba sve da zna, pregleda deklaraciju, zemlju porekla, rok trajanja… Tu se vidi sve o proizvodu koji je namenjen našem tržištu. Dešava se da neki proizvodi nisu namenjeni našem tržištu. Proizvodi koji se najviše uvoze nabavljaju se iz Mađarske i Nemačke. Ti proizvodi se uglavnom prodaju na pijacama. Ako roba sadrži sve elemente nije potrebno da se sumnja u njenu ispravnost tokom “vizuelnog pregleda”. Kada otvorimo proizvod možemo videti da li ispunjava standarde. Cena ne može da bude merilo, ali bilo je nekih deterdženata koji su bili po 200, 300 dinara jeftiniji. To je velika razlika u ceni i privlači na prvu loptu potrošača da se odluči na kupovinu tog proizvoda. Ako su velike razlike u cenama to privlači pažnju i možemo da posumnjamo u ispravnost i bezbednost proizvoda i da li poseduje kvalitet kakav očekujemo — rekao je Dragić.
„Mravlji šverc“
Kako kaže Tomić u pitanju je “mravlji šverc”.
— Carina se u svom delovanju bavi i nelegalnom trgovinom, otkriva i suzbija nelegalnu trgovinu. Možda je u ovom slučaju imamo tzv. “mravlji šverc”. To je karakterističan i uobičajen naziv za veliki broj prelazaka granice lica koji sa sobom nose relativno male količine.
Tomić je objasnio kako carinici gledaju robu koju imate kod sebe.
— Standardno pravilo je da se za robu u vrednosti od 100 evra koja je za sopstvene potrebe ili za potrebe domaćinstva ne plaća carina, PDV i ostale dažbine. Ta roba je slobodna i to pravo važi za svakog člana republike Srbije kada uvozi robu u svoju zemlju. U okviru toga može biti različite robe. Promet hrane vezan za izvoz koji naši građani nose na putovanja ili letovanja je druga stvar. Te osobe nose različite namirnice u prilično velikim količinama. Dešavalo se da nose gajbe krompira, zamrznuto i zaleđeno meso kako bi se hranili i prošli jeftinije. Zemlje kao što je Grčka su zabranile takav uvoz. Naređivali su da se nedozvoljena količina hrane baci ili je bilo kazni. To je veliki problem. Propisi EU kažu da se hrana životinjskog porekla, u količinama koje su potrebne za put, mora zapakovati u plastičnu ambalažu – objasnio je Tomić.
Šta se najviše zaplenjuje?
Koordinator u sektoru za carinske postupke otkrio je šta se najčešće zaplenjuje.
— Kada govorimo o stvarima koje nisu zlato, droga i novac, duvan je u samom vrhu. Do oktobra meseca ove godine zaplenjeno je 60 puta više duvana u odnosu na celu 2021. godinu. Nalazili smo i creva za kobasice. U vreme svinjokolja ljudi to donose. Veruju da su ta creva koje donesu kvalitetnija od onih koje imamo na našem tržištu. Ranije se to crevo jelo, ali sada je to nemoguće jer izaziva neke ozbiljne stomačne probleme. Nekada mora i da se oljušti kobasica. Bilo je zadržavanja prehrambenih artikala ako su u većim količinama. Višak se praktično vraća ili uništava na licu mesta prilikom ulaza u carinsko područje. Za robu koja ne može da se uveze dozvolimo putniku da je vrati u inostranstvo. Jedno pakovanje je primereno za kućnu upotrebu ili dva do tri različita iste vrste. Ali deset ili 20 pakovanja kobasica, parizera, mortadela nije primereno. U pojedinačnim slučajevima te količine nisu zabrinjavajuće. Problem je veća količina putnika koji sa sobom nose manje količine. Ta roba nije previše vredna, međutim, da bi se ozbiljno rešavao problem Carina je svakako tu da doprinese i pomogne, ali smo nemoćni bez drugih službi koje treba da se u okviru svojih nadležnosti uključe. Roba koja ima kupca se uglavnom švercuje. Kada bi se suzbila mogućnost da se ona nađe na tržištu i prodaje nesmetano verovatno bi se izgubila mogućnost i zamah želje da se ona baš donese na tržište — rekao je Tomić u emisiji “Uranak” na K1 televiziji.
Čokolade, kobasice, sirevi
Na pijacama dominiraju isti proizvodi godinama rekao je Dragić.
— Kada se u manjim količinama donosi određena roba desi se da tržište bude preplavljeno ali svakako da postoje velike količine. Kada su u pitanju pijace tu svakako ima čokolada, kobasica, sireva. To su apsolutno proizvodi na vrhu. Tu je i onlajn prodaja raznoraznih suplemenata. To je baš siva zona za koju ne znamo ni tokove ulaza takve robe na naše tržište, a pogotovo načina na koji se prodaje. To je povezan lanac koji je uigran sistem i potrebne su veće inspekcijske akcije i kontrole. Treba da se stvore nezavisni fondovi koji će raditi analizu proizvoda, a to trenutno nemamo kao država. Ministarstva ne prepoznaju interes da se zaštite građani i da se podigne veći stepen bezbednosti i najveća zaštita zdravlja. Formiranje fondova bi sprečilo nelegalnu trgovinu u velikoj meri. Krenuli bi u kontrolu pijaca ili onlajn kontrolu prodaje. Tajni kupac kupi određeni proizvod i utvrdi se ceo kvalitet proizvoda, da li je on lažan, da li ispunjava sve karakteristike definisane standardom, deklaracije, apsolutno sve podatke. Treba pokrenuti i postupak ako je država oštećena na ime neplaćenog poreza — rekao je Dragić u emisiji “Uranak” na K1 televiziji.
