Kakav će to biti udar za kućni budžet građana ali i za srpsku privredu? Hoće li biti dovoljno energenata za predstojeću grejnu sezonu? To su ovog jutra u „Uranku“ na televiziji K1 bila pitanja za Dušana Bajatovića, generalnog direktora Srbijagasa.
Kako je kazao Bajatović, Srbijagas je prošlu godinu završio sa nepunih šest milijardi dinara profita.
– Cilj postavljen u dogovoru sa MMF-om je bio je da će biti dva poskupljenja, ali je u međuvremenu pala cena gasa, i po naftnoj formuli, i sada je negde oko 320 dolara plus neki troškovi za hiljadu metara kubnih. Na berzi je zvanično 450-550 ali da vas podsetim, mi smo kupovali hiljadu metara kubnih za 2.200 dolara. Mi imamo dve milijarde metara kubnih gasa iz dogovora Vučić-Putin po toj ceni od 320-330 dolara, a trebaju nam tri milijarde za skladištenje. Treba nam još ta jedna milijarda koju bismo morali da kupimo na tržištu. Godišnja potrošnja u Srbiji, industrije i stanovništva, je te tri milijarde metara kubnih gasa – rekao je Bajatović danas u „Uranku“.
Ne držite me za reč za novembarsko poskupljenje
Bajatović je kazao da poskupljenja u novembru možda i ne bude.
– Nemojte da me držite za reč, ali ne znam da li će biti novog poskupljenja u novembru. Trudićemo se da ga na bude. Ako ostane ovakva situacija, kako se sada predviđa da će se gas kupovati u budućnosti, moguće je da poskupljenja ne bude. Sigurno je da će biti malo više problema na zimu nego što se sada vidi po kretanju berze. Čim vidite da nijedna banka neće da hedžuje vaše rizike da biste bolje kupili gas, odnosno čim banke neće da se kockaju, to znači da banke ne veruju da će sve biti „mekano“. Ako i dođe do poskupljenja u novembru ono neće biti dvocifreno i neće biti visoko – kazao je direktor Srbijagasa na televiziji K1.
Banatski dvor
Bajatović je rekao da Srbija u ovom trenutku u Banatskom dvoru ima plaćene zalihe.
– Banatski dvor ima kapacitet od 550 miliona metara kubnih gasa – pola je naše, a pola je rusko. Počeli smo utiskivanje dodatnih 200 miliona, od čega 100 miliona Srbijagas i 100 miliona Gasprom. Naše zalihe u Banatskom dvoru biće 300 miliona metara kubnih, zalihe Srbijagasa. U Mađaraskoj je ostalo nešto više od 200 miliona metara kubnih, i to je plaćeno. Plaćeno je i produženo i za sledeću godinu. Bili smo štedljivi i nije ostalo zaliha samo zbog blage zime.
Zašto su ostale tako visoke zalihe?
Bajatović je rekao da bi mu najviše odgovaralo da je te zalihe prodao.
– U tom slučaju ne bih bio u kreditnim zaduženjima. Ali, ono što je važno za poslovanje Srbijagasa u ovom momentu je da su nam veće zalihe, čak i da ih prodamo po ovim cenama, nego što su kreditna zaduženja. Svi ispuštaju iz vida eneregetsku bezbednost. Mi ove godine imamo dva puta po sedam dana na kopnenom delu Turskog toka i na morskom delu Turskog toka održavanje. Kako ćeš da preživiš tih dva puta po sedam dana? Šta da se desio neki teroristički akt? A šta da je eskaliralo sve u Ukrajini pa da se desilo kao sa Severnim tokom, da se minira neka cev? Pa imate zalihe za 60 dana, ili za 90 dana. Držali smo zalihe visoko da u slučaju nekog nesrećnog događaja – od terorističkog akta do geostrateških problema – budemo sigurni. Otkud znamo da li će nakon izbora u Bugarskoj da se nešto desi pa da imamo problem sa transportom. Morate na sve da računate. Pošto ovo nisu regularni uslovi poslovanja, naročito sa gasom, morali smo da držimo zalihe visoko bez obzira na to što nas to košta. Da u slučaju da prestanu redovne isporuke ili se u bitnoj meri smanje, da možemo da održimo bolnice, škole, deo privrede, grejanje… Mada su i zalihe mazuta na maksimumu, ne samo u EPS-u nego i kod daljinskih sistema grejanja pa nam je to dodatna sigurnost za narednu grejnu sezonu.
Moguće skladištenje još 100 miliona metara kubnih gasa
Dušan Bajatović danas je u „Uranku“ rekao da je Srbija solidno obezbeđena postojećim zalihama gasa, a da mimo 100 miliona metara kubnih u Mađarskoj, možda bude šanse za skladištenjem još dodatnih 100 miliona.
– Zavisno od finansijskih mogućnosti Srbijagasa i toga koliko nam se pomogne iz budžeta, možda uskladištimo još 100 miliona. Javna je tajna da je MMF odobrio ukupno 800 miliona za sve te namene, mi smo čak to značajno smanjili rebalansom. Videćemo. Ideja je da na kraju godine možemo da pokrijemo sve svoje troškove i ne budemo u gubitku. Sada smo subvencionisani mnogo, praktično 100 odsto. Jedno vreme dok smo kupovali skup gas na berzi čak i više od 100 odsto. Za našu industriju je gas bio od tri do pet puta jeftiniji nego za bilo koju drugu zemlju i time smo održali radna mesta i bio je manji napad na novčanik potrošača gasa. Prihodi budžeta su čak povećani. Da nismo intervenisali i da nismo zadržali cene i struje i gasa pitanje je da li bismo zadržali ovaj nivo stranih investicija koji nam trebaju zbog kontrole inflatornih efekata – kazao je direktor Srbijagasa.
Usklađivanje cene energenata
Bajatović je na televiziji K1 danas kazao da se usklađivanje cena energenata odnosi pre svega na EPS.
– Oni su proizvođači. Ne može da mu proizvodna cena bude viša od prodajne cene, jer je to onda problem. Srbijagas je trgovac. Ja ne proizvodim gas, mi treba da se prilagodimo onome što se dešava na berzi. Nama je najbitniji EPS. Setite se, sankcije smo „prevesalali“ na EPS-u. Nije održivo dugoročno da imate smanjen fond investicija u EPS, a hoćete da povećate proizvodnju. Investicije moraju da postoje, i u održavanje i u novu proizvodnju. Zašto EPS ne bi ulagao velike količine novca u zelenu energiju? Bistrica 3 nam treba jer kada dižete količinu proizvedene energije iz sunca i vetra, morate da balansirate sistem s nečim kada sunca i vetra nema iz nekog drugog izvora. To moraju biti fleksibilni izvori. Bistrica je idealna i gasne centrale su idealne. Atomska energija i energija iz uglja su takozvani ravni potencijali. Imate pikove i vršne potrošnje i morate da intervenišete iz izvora koji su vam dostupni – objasnio je Bajatović.
