OD POČETKA SU BILI U PRAVU? Svi su mislili da su ludi, a sada u ovoj državi NEMA DRUGOG TALASA KORONE

Dok većina Evrope ponovo oštri mere zbog novog naleta broja zaraženih korona virusom, Šveđani i dalje uživaju u svojoj slobodi. Bilo u tramvaju, supermarketu ili tržnom centru, gde je širom sveta zabranjen ulazak bez maske, u Švedskoj to nije slučaj.

Švedska
pixabay.com

Relativno blaga strategija ove države privukla je pažnju sveta, ali istovremeno je Švedska zabeležila stopu smrtnosti koja je znatno veća nego u drugim nordijskim zemljama.

S druge strane, dok se većina Evrope ponovo muči sa povećanim brojem obolelih od korona virusa u onom što mnogi nazivaju drugim talasom, Švedska je sa svojih 10 miliona stanovnika beleži cifre koje su među najnižima.

Prema poslednjih podacima portala Worldofmeters.info, u toj zemlji ima ukupno 88.237 obolelih, 5.865 umrlih, dok novozaraženih nema. Svega 14 pacijenata je na intenzivnoj nezi, piše AP, a prenosi Blic.

Ipak, nije jasno da li je švedska strategija uspešna. Njene zdravstvene vlasti – preciznije glavni epidemiolog dr Anders Tegnel – ponavlja već poznato upozorenje: “Prerano je reći, sve zemlje su u različitim fazama pandemije”.

To međutim nije sprečilo zvaničnika Svetske zdravstvene organizacije za Evropu da kaže da bi Stari kontinent mogao da izvuče lekciju iz švedske borbe protiv virusa.

– Moramo da priznamo da je Švedska, do sada, izbegla povećanje (broja inficiranih) koje je viđeno u drugim zemljama Zapadne Evrope… Mislim da tu postoji lekcija. Sa pažnjom iščekujemo da čujemo više o švedskom pristupu – rekla je Ketrin Smolvud, službenica za vanredne situacije SZO Evropa.

Prema podacima Evropskog centra za kontrolu bolesti, Švedska je zabeležila 30,3 nova slučaja Kovida-19 na 100.000 stanovnika u poslednjih 14 dana. Radi poređenja, u Španiji je ta brojka 292,2, u Francuskoj 172,1, u Velikoj Britaniji 61,8, a u Danskoj 69,2. Sve te zemlje su nametnule oštre mere izolacije na početku pandemije.

Međutim, ukupan broj smrtnih slučajeva u Švedskoj od početka pandemije je 57,5 na 100.000 stanovnika.

Način na koji je svet posmatrao švedsku strategiju izgleda da je uveliko zavisio od faze pandemije u kojoj su se nalazili dotični posmatrači. Mnogi su bili šokirani prizorima Šveđana kako večeraju sa prijateljima u restoranima, ispijaju koktele i šetaju ulicima kao da se ništa ne dešava.

A onda je virus ušao u staračke domove u zemlji. Stopa smrtnosti od korona virusa u odnosu na broj stanovnika u Švedskoj je tokom proleća bila znatno viša nego u drugim nordijskim zemljama, a za istragu o tome zadužena je specijalna vladina komisija. Do sredine aprila svakog dana je prijavljivano više od 100 smrtnih slučajeva, dok je stopa smrtnosti drugde u Evropi bila u padu.

Sada, dok strahovi od drugog talasa rastu širom Evrope, reporteri iz Francuske, Britanije i drugih zemalja putuju u Stokholm da otkriju zašto Švedska, u poređenju s drugim nordijskim zemljama, ima visoku stopu smrtnosti uprkos malom broju obolelih.

“Krivac je blaga sezona gripa”

Tegnel smatra da je jedan od odgovora na to pitanje “blaga sezona gripa”.

– Kad mnogo ljudi umre od gripa tokom zime, manje ih umre od talasa vrućine narednog leta. U ovom slučaju, Kovid-19 je uzrokovao mnoge smrti. Ono što se do sada može videti je da zemlje koje su imale relativno nisku stopu smrtnosti od gripa u poslednjih dve-tri godine, kao što je Švedska, sada imaju veoma visoku smrtnost od Kovida – rekao je Tegnel, preneo je Thelocal.se.

– Oni koji su imali visoku stopu smrtnosti od gripa tokom poslednje dve zime, poput Norveške, sada imaju relativno nisku smrtnost od Kovida. Isti trend je viđen u nekoliko zemalja. Ovo možda nije čitavo objašnjenje ali je deo toga – dodao je on.

Prema švedskoj Agenciji za javno zdravlje – čiji je izveštaj u završnoj fazi – postoji 15 mogućih faktora zašto Švedska ima više smrtnih slučajeva od susednih zemalja. Smatra se da je najznačajniji faktor velik broj ugroženih, starijih osoba, delom zbog sezona gripa od prethodne godine.

“Od samog početka Kovida bili smo veoma skeptični po pitanju mera karantina”, dodaju autori izveštaja.

Tegnelov kolega iz Norveške Frod Forland doveo je, međutim, u pitanju tvrdnju da je Norveška pretrpela teže sezone gripa od Švedske poslednjih godina.

– Prošle godine je i u Norveškoj i Švedskoj vladala prilično blaga sezona gripa. Imali smo odnos između širenja (gripa) u društvu i broja smrti u ugroženim slojevima. Stopa smrti u poređenju sa brojem zaraženih je bila proporcionalna – rekao je Forland za Thelocal.se.

Stopa smrtnosti u Švedskoj u odnosu na njene susede jeste veća, ali ne znači da je to nužno zbog velikog udela ugroženih slojeva stanovništva. Švedska je testirala daleko manje ljudi tokom pandemije od Norveške, Danske i Finske, a dugo vremena samo ljude kojima je bila potrebna medicinska nega.

– Faktori iza visoke stope smrtnosti u Švedskoj uporedivi su sa, primera radi, Holandijom, koja izgleda da ima pandemiju sličnu našoj a koja ne liči na razvoj događaja u Norveškoj. I u Holandiji je bilo velikih karantina i mislim da bi trebalo sačekati pre nego što uradimo velike procene i poređenja sa drugim zemljama – rekao je Tegnel.

Thelocal.se navodi da je u Švedskoj tokom sezone gripa 2019-2020. bilo 7.928 zaraženih, u prethodnoj sezoni bilo ih je 13.758, a 2017-2018. obolelo je 20.686. ljudi. Broj smrti u roku od 30 dana od dijagnoze gripa bila je 178 u sezoni 2019-2020, dok ih je u prethodne dve bilo 451 i 1.012.

Danska je, navodi portal, u 2019-2020. imala najblažu blage sezone gripa u odnosu na protekle godine. U Danskoj je tokom poslednje sezone od gripa umrlo 97 ljudi (30 dana od dijagnoze). Ali, ova zemlja pruža procene ukupne smrtnosti od gripa, koja je za sezonu 2019-2020. bila 119, za prošlu 790, a za prethodne dve sezone 2.822 i 751 ljudi.

Sam Tegnel je odbio da isključi mogućnost drugog talasa korone u Švedskoj, a posebnu zabrinutost izaziva prvi povratak učenika u srednje škole od marta.

– Moramo biti veoma oprezni i pronaći prvi znak da se nešto dešava kako bi uradili sve što možemo da sprečimo eskalaciju – rekao je on za AP.

Lokalizovana žarišta su očekivana, ali umesto sa se bore s njima uvođenjem nacionalnih pravila zvaničnici planiraju targetirane akcije, zasnovane na testiranju, praćenju kontakata i brzoj izolaciji pacijenata.

U zemlji veličine Kalifornije i niskim brojem zaraženih, većina Šveđana veruje da nema smisla nositi maske. Ministarka zdravlja Švedske Lena Halengren, koja nije potpuno “otpisala” efektivnost masku i smatra ih korisnim u slučajevima izbijanja lokalnih žarišta, ipak odbija pomisao na uvođenje takve mere za čitavu zemlju.

– Ovde ljudi neće nositi maske godinama – rekla je ona za AP.



loading...