Proteklih dana berba lavande na tom prostoru je završena, a uskoro će početi berba smilja.
Površine pod lavandom u ataru sela Tamnjanice iz godine u godinu se povećavaju, ali rastu i zasadi borovnice, smilja, kamilice, ruže i drugog eteričnog bilja.
Kompleks koji nosi naziv “Tamnjanica eko plantaže” već sada premašuje 200 hektara, a unutar kompleksa nalazi se i destilerija u kojoj se bilje prerađuje u eterično ulje što dodatno pojačava miris smilja i lavande u čitavom kraju.
Maleno selo na obroncima Suve planine do pre nekoliko godina delilo je sudbinu mnogih drugih sela u ovom delu zemlje – ljudi su odlazili u gradove u potrazi za poslom, imanja su zarastala u korov.
Stvari su počele da se menjanju na bolje kada se 2008. godine u Tamnjanicu, na svoju dedovinu, vratila nekadašnja menadžerka Tošeta Proeskog Ljiljana Stojanović koja je počela da otkupljuje napuštene njive i da na njima uzgaja eterično bilje.
Na pitanje kako je došla na ideju da u rodnoj Tamnjanici uzgaja lavandu, Petrović je kazala da je poznavala neke ljude iz muzičkog sveta koji su se time bavili.
“Žena pevača Stinga ima predvnu plantažu eteričnog bilja u Toskani. Ja sam tragala za nekim biznisom koji će da me ispuni, a da to ne bude klasična poljoprivreda. Ovo mesto udaljeno 30 kilometara od Niša fantastično je upravo za gajenje eteričnog bilja”, rekla je Petrović agenciji Beta.
Petrović je kazala da je proizvodnju lavande započela na par hektara zemljišta koje je kupila na oko kilometer od sela, te da je do sada na istoj lokaciji otkupila oko 2.000 parcela od ukupno 680 vlasnika.
Otkup zemljišta, dodala je, predstavlja nešto što joj je “najteže u čitavom poslu”, jer su u tom kraju parcele “veoma male, površine 20 ari, deset, pet, tri ili dva ara”.
“Zemljište otkupljujem i dalje, ali sam shvatila da nije zabavno da se time bavim sama, tako da sam počela da pričam o ovom poslu svojim prijateljima, poznanicima. Oni su došli do zaključka da ovde stvarno treba da kupe zemlju i sada imam 30 kooperanata. Svima njima uslužno destilišem ulje i zajednički nastupamo na tržištu”, navela je Petrović.
Prema njenim rečima, proteklih godina bilo je “oscilacija u tražnji” eteričnog ulja od lavande i smilja, ali do kraja meseca “Tamnjanica eko plantaže” potpisaće ugovor sa jednom velikom francuskom kompanijom, što će za sve kooperante značiti sigurnu prodaju u narednih deset godina.
Petrović je kazala da će nastaviti da i dalje otkupljuje zemljište za gajenje borovnice i eteričnog bilja, ali da će kupovati i stare kuće i poklanjati ih porodicama sa više dece.
“Jednu kuću sam već kupila i poklonila je porodici koja ima sedmoro dece. Oni se sada bave proizvodnom rasada eteričnog bilja. Namera mi je da omogućim ljudima da se doseljavaju u Tamnjanicu i da tako obezbedim radnike za plantažu, umesto da ih kao sada dovodim iz Niša”, izjavila je Petrović.
Kako je kazala Petrović neki ljudi su se već vratili u svoje rodno selo, a ima i onih koji su u Tamnjanici kupili kuću i doselili se, ali je i dalje veliki problem što u selu ne postoji osnovna infrastruktura, nema asfaltnog puta, nema vode i stabilnog snabdevanja strujom.
Dugogodišnji trener u Atletskom klubu Partizan Goran Ignjatović, jedan od je od onih koji su se vratili na “očevinu” i započeli uzgoj eteričnog bilja.
Ignjatović i njegova supruga živeli su u Smederevu, a preseljenje u Tamnjanicu bila je njihova dugogodišnja želja, a ostvarila im se jer su dobili mogućnost da u selu rade pošto je Ljiljana Petrović krenula da proizvodi eterično ulje na plantaži.
“Supruga radi kao tehnolog u destileriji i imamo svoje zasade eteričnog bilja. U Smederevu je bila napetost veća, bila je konfuzija. Ovde imamo svoj mir. Kompletnu zaradu ulažemo u imanje, kako bi za neku godinu zarađivali više nego što smo u Smederevu. Nameravamo da zasadimo orahe na pet hektara”, izjavio je Ignjatović.
On je rekao da je Tamnjanica jedino selo u belopalančakom kraju u kome je poslednjih godina broj stanovnika porastao.
“Selo je do pre tri godine imalo 90 stanovnika, a sada 110. Pored nas doselila se i jedna mađarska porodica, jedan Slovenac i dve porodice iz Niša. U selo su počeli da dolaze i turisti. Problem je, međutim, infrastruktura. Do sela nema asfaltnog puta, nema vode, struje nema. Počeli smo sami da uređujemo put koliko možemo, ali nemamo para za asfaltiranje”, izjavio je Ignjatović.
Među onima koji su se doselili u Tamnjanicu, tu napravili kuću i podigli zasade eteričnog bilja je i Slovenac Gorazd Cuk. Pored kuće, na brdu sa kojeg “puca pogled” na čitav kraj, Ćuk je izgradio i umetnički atelje “Pigmalion” u koji dovodi slikare i vajare iz čitavog sveta.
“Umetnici svojim delima pomažu da brend ‘Tamnjanica eko plantaže’ bude prepoznat na širem prostoru”, objasnio je Cuk.
On je kazao da je za Tamnjanicu čuo sasvim slučajno, a nakon razgovora sa Ljiljanom Petrović uvideo je da je to dobra poslovna prilika. Zbog posla i lepote tog kraja sada živi na relaciji Ljubljana-Tamjanica.
“Uzgajam smilje, lavandu i borovnicu. Uvećavam svoje zasade, uglavnom onoliko koliko radnika mogu da pronađem za sadnju. Na duži rok ovde vidim mogućnost i za razvoj turizma”, izjavio je Cuk.
Žitelji Tamnjanice jednoglasni su u tvrdnjama da su njihovo smilje i lavanda najkvalitetniji na Balkanu, jer kako su istakli, zemljište u ovom delu Srbije je “bogom dano” za uzgoj tih biljaka.
Analize eteričnog ulja, dodali su, takođe to potvrđuju, tako da kompanije plaćaju ulje iz Tamnjanice od 500 do 600 evra.
