Najkraći brak, ako se tako može nazvati, s neobičnim raspletom, bilo je venčanje posle kojeg su se svatovi uputili u hotel na proslavu, a mlada ubrzo pobegla s nekim iz sobe u koju je otišla da se navodno presvuče...
Imena matičara “Newsweek” nije mogao da otkrije, kažu da ne bi smeli. Iako je jedan otišao u penziju, drugi je još aktivan. Decenijama su radili zajedno u jednoj od centralnih beogradskih opština, nagledali se svačega i postali eksperti za procenu budućnosti brakova u čijim su sklapanjima bili važni akteri.
“Posle nekoliko godina rada smo počeli da razmišljamo – ko su ti ljudi koji sklapaju brak. Ko je odakle, iz kakvih sredina, kakvi su im kulturološki koreni, porodice, interesovanje, društveni status, materijalni… I kada smo počeli da dobijamo presude o razvodu brakova, shvatili smo da većina njih uopšte ne zna šta je zajednički život. Neka im je i lepo nekoliko sati dnevno, ali šta će sutra kada se probude? Ko će da ode kupovinu, ko da razmesti po stanu, spremi ručak, baci đubre, sipa benzin u automobil, plati račune u pošti… Retko ko to pre braka raščisti u svojoj glavi. Sve se svede na trenutnu privlačnost. A ako se brak zasniva na tome, onda ne može da traje. To je jednostavno hemijski proces.”
Uveli su jednostavno pravilo za “opkladu”, koja to suštinski nije bila, jer je “pobednik” imao samo zadovoljstvo bolje procene. U praznu rubriku u koloni u koju se unose podaci mladenaca grafitnom olovkom su upisivali vreme za koje misle da će se razvesti.
Kada bi kasnije od suda dobijali obaveštenje o razvodu, videli bi ko je bio bolji prognozer, gumicom brisali upisano i penkalom unosili zvanične podatke. Naravno, nisu to činili za sve parove koje venčavaju, već za one koje odmah procene kao “rizične”.
Na pitanje koliko su parovima koji im deluju neskladno davali vremena do razvoda odgovaraju – od nekoliko meseci do dve ili tri godine. Nisu to bile klasične opklade, “već čisto zanimacija da vidimo koliko smo upoznali ljude, da nam posao bude interesantnije”.
Prema njihovoj tvrdnji, o brakovima u Srbiji postoji mnogo zabluda, jer je tradicija njihovih ugovaranja iz interesa neuporedivo duža od zajednica “zasnovanih na ljubavi”.
Ostavimo li po strani slučajeve gde su razmirice među parovima prisutne još pri ugovaranju datuma venčanja i drugih okolnosti, što jasno ukazuje šta će slediti, kao teško savladive prepreke navode velike kulturološke i obrazovne razlike, okruženja u kojem su odrastali, ona u kojem rade, društveni status porodica i prijatelja, materijalne razlike…
BAHATI I VEŠTI
Najkraći brak, ako se tako može nazvati, s neobičnim raspletom, bilo je venčanje posle kojeg su se svatovi uputili u hotel na proslavu, a mlada ubrzo pobegla s nekim iz sobe u koju je otišla da se navodno presvuče.
Kada je saznao šta se desilo, mladoženjin otac je uzeo mikrofon od muzike, zamolio goste s mladine strane da svi napuste restoran, a da zvanice s mladoženjine strane ostanu kako bi proslavili što su se “rešili kur..” Muzika zatečena, ne znaju šta da sviraju, a mladoženjin otac krene od stola do stola da nazdravlja i podiže atmosferu. Pozove šefa hotelskog restorana, zatraži da se za njegove goste spremi i kompletna večera, kaže da će, bez obzira na cenu, sve to da plati. “I da ništa ne fali.” Ostali su do zore. Muzika nikad više novca od bakšiša nije zaradila.
Daleko od očiju znatiželjnih ostaju venčanja na kojima se, kada alkohol uzme maha, zapodenu kavga i tuča između rodbina s jedne i druge strane. “E, kada bi snimatelji i fotografi mogli da objave kolekcije sa takvih svadbi, to bi bila zabava. Ne smeju, naravno, plaćeni su da rade i snimke predaju onom ko ih je platio.”
I kao važnu napomenu o modernoj “zajednici iz ljubavi” navodi da se parovi sa mnogo novca znatno ređe razvode od drugih, a da je razlog jasan: “Njima se interesi prepliću. Čak i familije preko mladenaca sklapaju neke poslove. I ne žele posle da dele imovinu koju su stekli tokom zajedničkog života.”
Više o iskustvima ova dva matičara možete saznati na ovom linku.
