Čuveni dečiji pesnik, prozni i dramski pisac Dobrica Erić preminuo je u 82. godini posle duge i teške bolesti.
Rođen je 1936. godine u selu Donja Crnuća u Gornjoj Gruži (kod Gornjeg Milanovca). Roditelji su mu bili šumadijski seljaci Miloš i Radmila.
Prvu zbirku pesama objavio 1959. a do danas više od stotinu (teško je sve i izbrojati) knjiga poezije, proze, antologija, slikovnica itd.
Dela su mu prodata u tiražu od milion primeraka, a dosta ih je prevedeno na svetske jezike. Pesme su mu ušle u čitanke, antologije, školske lektire. Za mnoge su kompozitori napisali muziku.
Dobricu Erić mogli smo videti i na TV nastupima, na večerima poezije i drugim priredbama gde je svoje pesme govorio gotovo napamet.
Jedan je od naših najnagrađivanijih književnika. Osvojio je sledeće nagrade: 1974. Goranov vijenac 1977. Mlado pokolenje 1977. Orden zasluga za narod 1982. Nagrada Zmajevih dečjih igara 1982. Nagrada Vukove zadužbine 2000. Nagrada Milan Rakić Osim toga dobitnik je Zmajeve nagrade i Povelje Zmajevih dečjih igara, te nagrade Neven.
Erić je dobitnik nagrade za životno delo u oblasti umetničkog stvaralaštva o selu i seljaštvu. Nagrađen je Zlatnim prstenom festivala Bulka, te Zlatnom potkovicom. Ponosno nosi zvanje Vitez čarapanije u Kruševcu. Dobitnik je Zlatnog ključa Smedereva, te Matićeve povelje i nagrade Srpske knjige.
Osvojio je Zlatnog leptira i Vitezovu povelju za životno delo u književnosti za decu. Gradovi Gornji Milanovac, Topola i Knić dodelili su mu najviša priznanja. Takođe, ruska Petrovska akademija mu je 2012. godine dodelila diplomu redovnog člana.
