U vremenu kada su narodni heroji tek starci koje ponekad vidimo kako šetaju ulicama ili hrane golubove u parku, priče uz koje su rasli njihovi roditelji ili čak roditelji njihovih roditelja, mlađima malo znače. Zato i ne čudi vest da je malo pažnje medija privukla vesta da je juče, u svojoj 103. godini, preminuo Velimir Veco Radičević, najstariji narodni heroj Jugoslavije.
“Drug Veco”, kako su ga znali svi prijatelji, rođen je 14. juna 1914. godine u Goričanima kod Podgorice. Osnovnu školu je učio u rodnom selu, a gimnaziju u Podgorici.
Od rane mladosti opredelio se za revolucionarni radnički pokret, a 1936. godine je postao član tada ilegalne Komunističke partije Jugoslavije (KPJ). U partijskom radu je najviše radio sa omladinom. Bio je od 1938. godine član Pokrajinskog komiteta SKOJ-a za Crnu Goru i član Sreskog komiteta SKOJ-a za Podgoricu.
Aprila 1937. godine je pokušao s grupom drugova da se prebaci u Španiju, kako bi se na strani Španske republikanske armije borio protiv fašizma. U ovom poduhvatu ga je onemogućila policija, koja ih je sve pohapsila u Sutomoru. Zbog svog revolucionarnog rada, više puta je bio hapšen, a pred početak Drugog svetskog rata je bio zatvaran u zatvoru u Smederevskoj Palanci.
Nakon okupacije Jugoslavije, 1941. godine, aktivno je učestvovao u pripremama Trinaestojulskog ustanka u Crnoj Gori. Učestvovao je u Pljevaljskoj bitci, decembra 1941. godine, a od juna 1942. godine je bio u čuvenoj Petoj proleterskoj crnogorskoj udarnoj brigadi, čiji je komandant bio Sava Kovačević. Sa ovom brigadom je prošao borbe na Neretvi i Sutjesci.
Nakon toga izvesno vreme je bio na dužnostima u Pratećem bataljonu Vrhovnog štaba, a potom na dužnostima političkog komesara u Devetoj Dalmatinskoj brigadi i Dvadesetoj dalmatinskoj diviziji.
Nakon smrti Velimira Radičevića u Srbiji danas žive još samo dva narodna heroja – Petar Matić Dule (97) i Danica Dana Milosavljević (92).
Pri kraju rata prešao je u jedinice Korpusa narodne odbrane Jugoslavije, pa je s njima u prvim posleratnim godinama učestvovao u razbijanju i hvatanju preostalih ustaških bandi, ali i ubačenih terorističkih grupa, koje su predvodili Ljubo Miloš i Ante Vrban.
Posleratna karijera i mirni penzionerski dani
Velimir Veco Radičević ostao je aktivan i u posleratnim godinama – 1950. je završio Višu političku školu i potom se nalazio na raznim političkim dužnostima u Jugoslovenskoj narodnoj armiji. Penzionisan je 1971. godine u činu general-potpukovnika.
Radičević je bio nosilac Partizanske spomenice 1941. i drugih odlikovanja. Davne 1953. godine lično ga je Tito odlikovao ordenom narodnog heroja. Povodom 70. godina od Pobede nad fašizmom 9. maja 2015. godine ruski predsednik Vladimir Putin ga je odlikovao jubilarnom medaljom.
Nakon penzionisanja “drug Veco” je živeo tiho i povučeno u svom stanu na beogradskom Vračaru. O svojim podvizima govorio je retko i nerado.
On dugo nije želeo da govori o svojim ratnim godinama, a i kada je pričao činio je to nerado. Nikada nije voleo da se hvali niti je ikada svoj status koristio kako bi pribavio neku korist za sebe, a mogao je – ispričao je za Dnevno.rs Vladimir Radičević, Velimirov sin na proslavi 100. rođendana svog oca.
Za takvo ponašanje “drug Veco” je imao svoje razloge.
– Heroja je bilo mnogo više nego onih koji su dobili odlikovanja i o njima treba da se govori. Priznanja treba odati hiljadama onih koji su u borbi za slobodu ostavili kosti širom naše zemlje, a danas im se ni ime ne zna – izjavio je ovaj narodni heroj na svom jubilarnom rođendanu.
U saopštenju SOBNOR-a navodi se da se smrću Velimir Radičevića “zatvara knjiga izuzetno bogatog sadržaja, knjiga puna dobrih i plemenitih djela.
– Na put bez povratka pratimo čoveka koji je bio oličenje hrabrosti, slobodoljublja, čestitosti i dostojanstva – ističu iz SOBNOR-a.
Sahrana Velimira Radičevića održaće se u subotu 22. aprila 2017. godine u 13:30 u Aleji narodnih heroja na Novom groblju u Beogradu.
