– Nisu tačne informacije da sam na bilo koji način oštetila ili prevarila decu koja su sa mnom putovala u špansko letovalište Ljoret de Mar. Naprotiv, i ja sam jedna od prevarenih – ovim rečima, za “Novosti”, započinje priču Snežana Martić, zvana Šakira, profesorka istorije Devete beogradske gimnazije, koja je u privatnoj organizaciji vodila 103 đaka na letovanje u Španiju, a još četvoro profesora joj je pomagalo.
Kako kaže, preporuku za agenciju dobila je od jedne koleginice, i u čitavom procesu ugovaranja putovanja nijednog trenutka nije joj se ništa učinilo sumnjivim, a kamoli da će ishod biti ovakav. Prema njenim rečima, sav novac koji je dobila od roditelja predala je agenciji uz priznanice i ugovor, koje ima kao dokaz.
– Najpre sam plan puta dobila od agencije “Planeta”, ali mi je Dejan Vojinović, koji se predstavljao kao predstavnik agencije, rekao da treba da otvori novu agenciju sa slovenačkim kapitalom koja je kasnije otvorena pod nazivom “B2R” i da će ona organizovati putovanje – kaže profesorka Martić.
– Iako su tvrdili da sam u dogovoru sa njim i ranije organizovala putovanja, tog čoveka nisam poznavala odranije, prvi put sam ga srela u oktobru. Posle uplaćenog iznosa, on mi je garantovao da je celokupan aranžman plaćen i da nema nikakvih problema. Čak su roditelji proverili da li je smeštaj u hotelu “Samba” rezervisan i dobili usmenu potvrdu da jeste. U agenciji mi je nekoliko puta pred put ponovio da je celokupan aranžman plaćen, jer su mu to tražili iz hotela. Zbog toga smo mirni krenuli na put – dodaje profesorka Martić.
Prve destinacije bile su im Nica i Monako, što je bilo u planu puta za usputni obilazak. Prema Snežaninim rečima, sve je teklo prema planu, a problem je nastao onog momenta kada je trebalo da dobiju ključeve od soba u hotelu “Samba” u Ljoret de Maru. Kako tvrdi, oni su po dolasku u hotel dobili ručak, a kasnije i večeru. Ali kada je trebalo da uđu u sobe, na recepciji im je rečeno da moraju da se čuju sa španskim operaterom, posle čega su dobili informaciju da nije sve uplaćeno. Tada, kako kaže, počinje čitava drama.
– Onda nam je predstavnik agencije tražio depozit od 120 evra po učeniku, što mi nismo želeli da damo, jer nam je na recepciji hotela rečeno da je depozit 20 evra – objašnjava profesorka istorije.
– Kada sam videla da nećemo moći da uđemo u sobe, krenula sam da tražim alternativu. I nije tačno da sam pila lekove za smirenje i pustila decu da se sama snalaze. Zamolili smo španskog operatera da nam nađe neki smeštaj. Zahvaljujući njegovoj ljubaznosti, uspeli smo da dobijemo noćenje sa doručkom u hotelu u mestu Blanesa, koje se nalazi pored Ljoret de Mara. Tamo je noćenje koštalo 130 evra, a uspeli smo da ispregovaramo da ga dobijemo za 21 evro. Deca su za to vreme mogla da koriste bazen i usluge hotela i nijednog trenutka nisu trpela – navodi Martić.
Iako joj je zameravano da nije želela da se javi na telefon uplašenim roditeljima, koji su pokušavali da dobiju povratnu informaciju, Snežana kaže da je u tom trenutku razmišljala samo o tome kako da organizuje noćenje, da deca ne bi ostala na ulici. Sve vreme je bila u kontaktu sa direktorom hotela, španskom policijom i predstavnikom agencije, kako bi došli do rešenja i obezbedili smeštaj za naredne dane.
– U tom momentu nisam mogla da se javim na telefon jer razgovaram sa svima njima, a u međuvremenu mi se i baterija ispraznila. Deca su sve vreme u lobiju hotela imala besplatan internet i komunicirala sa roditeljima. Kasnije sam i ja odgovarala na poruke, kada su mi pojedini roditelji rekli da su se smirili, jer su čuli od dece da je sve pod kontrolom. Sutradan ujutru sam dobila potvrdu da je novac uplaćen i mogli smo da uđemo u hotel “Samba”. Svih sedam dana deca su imala pun pansion i sve ono što je bilo planirano, sem izleta, za koje je Dejan u autobusu uzeo novac od dece, ali oni nisu bili realizovani. Otišli smo na samo jedan dan u Barselonu i u povratku svratili u tržni centar blizu Venecije, ali u Veneciju nismo otišli, iako je bilo planirano – objašnjava Martić.
Profesorka je demantovala pisanje pojedinih medija da je ucenjivala decu da s njom putuju kako bi imala peticu, a deca su, kako kaže, na kraju bila zadovoljna putovanjem, zbog čega su joj neki roditelji i zahvalili.
