"Ja sam Satan Panonski, po narodnosti panker, po zanimanju prijatelj", sa scene progovara oznojeni muškarac, odlaže mikrofon, prinosi žilet desnoj nadlaktici iz koje šiklja mlaz krvi. Ranama ispisuje slova, dok drugom rukom razbija pivsku bocu o svoju glavu. U publici tajac, neko pokriva oči, poneko urliče od zadovoljstva, neka djevojka povraća... Scenu je zabilježila kamera. To je deo dokumentarca "Satan Panonski" koji je prikazan pre pet godina na Festivalu dokumentarnog rock filma u Rijeci. I ti snimci su autentični.

 

Satan Panonski bio je poznat po provokativnim pesmama i krvavim nastupima tokom kojih se sekao na bini, skakao na glavu, gasio opuške po telu…

Satan je doslovno bio sotona za sve ljude, sve ono što ljude zgražava, on je uživao u tome da šokira. Od njega nikad niste mogli očekivati ništa normalno, bio je ono što porodični ljudi ne podnose, njihova noćna mora. Voleo je ljude, ali ne i ljudsko licemerje… Iako sam i ja znao da sebi razbijem flašu o glavu, po telu se nikada nisam rezao. Ljudi su od tih prizora padali u nesvest, ali on, kako mi je govorio, pritom nije osećao ni najmanju bol. Živeo je do daske, kao da mu je svaki dan poslednji, ali mislim da je u dubini duše bio jako nesrećan čovek – ispričao je jednom prilikom Goran Bare, frontmen grupe “Majke”, inače oduvek dobar prijatelj sa ekscentričnim Ivicom.

Satanu je šok bio drugo ime, a strašna sudbina dodatna podloga za ispredanje mnoštva bizarnih mitova o njemu.

– Šokiram da bih ljude oslobodio. Kad ih šokiram pogledom, znam da će me slušati, a kad me slušaju, onda je to već hipnoza, ludilo. U tome sam majstor. Perfekcija koja paralizira mozak, razum. U tom trenucima ih oslobađam, deblokiram od barikada koje su nabačene kroz obrazovanje i razne torture ispiranja mozga. Kasnije, kad se vrati kući, on je opet onaj iz civilizacije, sa svojim barikadama. To je moje zanimanje prijatelja. Eto, sve to radim da bih ljude oslobodio od teškoća – pričao je.

Međutim, nije samo “oslobađao” druge…

Iako to gledaocima ne sugerišem, verujem da se samoranjavao zbog griže savesti što je ubio čoveka – rekao je srpski reditelj Milorad Milinković, koji je diplomirao sa dokumentarcem o Satanu Panonskom.

To je jedini film ikada snimljen o kontroverznom pankeru, a široj publici prikazan je tek 20 godina po nastajanju. Milinković je Satana upoznao početkom 90-ih u Beogradu, na vrhuncu njegove popularnosti.

– Ako se izuzme završni čin u Popovači koji je sniman koji dan poslije, materijal je nastao u jednoj noći. Najviše me je impresioniralo kada je, nakon nastupa u SKC-u, otišao u odvratno prljavi WC, ispred ogledala umotavao glavu zavojima i izgledao kao glumac koji nakon predstave, u glamuroznijem okruženju, sa sebe skida šminku – pričao je svojevremno reditelj.

Ime je dobio, legenda kaže, kada su se seoske babe zgrožene njegovim izgledom za njim derale “goni se, vraže Panonije” – pričao je povodom premijere dokumentarca, pre pet godina, Satanov brat Vlado.

Po svom ekscentričnom ponašanju na ivici razumnog, postao je poznat širom sveta jer niko nije izvodio baš toliko brutalan performans.

Jedini na svetu je na sceni izvodio takav body art, cela Evropa zna za njega. Jednom mu je na rođendan došlo 2000 pankera iz celog regiona, čak i iz Irske i Engleske. Tati nije bilo drago, ali video je da nema druge pa je usmerio kolone prema kukuruzištu.

Ljudi su voleli Ivicu jer je bio pošten: prijatelju bi dao poslednju koru hleba, a on bi ostao gladan – priča Vlado Čuljak i dodaje da je njegov brat bio veoma pažljiv prema devojkama.

Na sceni se pretvarao u nešto sasvim drugo.

Misteriozna smrt na ratištu

Nakon što je odležao osam godina u zatvorskoj bolnici, Ivica Čuljak poginuo je u 32. godini života na slavonskom ratištu. Kao i o životu, i o njegovoj smrti u januaru 1992. ispredale su se bizarne priče, a Vlado i Goran Bare veruju da se ipak desio nesrećan slučaj: smrt od sopstvene ruke na vinkovačkim ulicama – dok se vraćao kući naoružan kalašnjikovim, slučajnim trzajem ispalio je metak u samoga sebe. Čaura, kaže legenda, nikad nije pronađena.

O onome što je tokom rata cinio, postoje brojne kontradiktorne priče, kao sto je i njegova smrt obavijena misterijom. Satan je poginuo tokom jednog od brojnih primirja. Zvanična verzija je da se okliznuo i puška je sama opalila. Međutim, postoji sumnja da je ubijen od svojih saboraca, zbog izmirenja nekih starih računa. Ubrzo posle njegove smrti, Franić objavljuje kasetu “Kako je punker branio Hrvatsku”. Pesme je snimao tokom rata u podrumu sa Kilmisterom iz grupe Majke i Lepim Mariom iz sastava Nepopravljivi.

Privatno, prema tvrdnjama brata i Barea, Čuljak se bavio slikarstvom i vajarstvom a njegova dela bila su podjednako šokantna.

Iako je Goran Bare u vreme incidenta koji je Satanu Panonskom obeležio život, imao 16 godina, do detalja se seća te 1981. i koncerta na kojem se Satan “jako isekao i bio goropadan”.

– Kasnije iste noći u kafanskoj tuči nekog čoveka probo je nožem 15 puta i tako ga ubio – objasnio je Bare.

Ko je bio Satan Panonski?

Ivica Čuljak poznatiji kao Satan Panonski aka Kečer 2 rođen je u Ceriću, 4. juna 1960. a poginuo je u ratu u Vinkovcima, 27. januara 1992. Bio je naširoko poznat Hrvatski pank muzičar.

U Vinkovcima pohađa gimnaziju gde se istiće svojim književnim sposobnostima, što pesmama (poezija i proza) što raznim kratkim pričama (iskazivao se i u svojim nadrealističkim crtežima). Put u Nemačku doneo mu je kako on to naziva “pank pričest”. I kao okoreli panker i ekscentrik Ivica se vraća u Vinkovce… Počinje da beži iz škole, da živi “buntovno”, pa u drugom razredu napušta gimnaziju. Njegov brat Vlado zapošljava se kao čuvar Vinkovačkog popravnog doma, a zbog njegove mišične muskulature dobija nadimak Kečer, a Satan zbog neizmerne ljubavi prema svom bratu uzima sebi nadimak Kečer 2. Na jednoj zabavi gde su puštali: “Sex Pistols-e”, “Ramones-e” i “The Chlash-ovce” Ivica se bacao- “ludovao”, tada ga je uočio bend “Pogreb X” i pitali su ga da li zna da peva, on je predložio da se nađu i poneo svoje pesme. Tako je i počelo, a kasnije nastalo i samo ime benda “Satan Panonski”. Satan je bio ispred svog vremena radio je “art preforming”. Na jednom nastupu je čak zaklao kravu, pojeo izmet, palio haljinu i palio kosu, itd…



loading...