Oni su NAJVEĆI MONSTRUMI MEĐU LEKARIMA, a među njima je i jedan Hrvat (FOTO+VIDEO)

Dr. Farid Fata
youtube/screenshot

Odlaskom u bolnicu ljudi svoj život poveravaju lekarima, sestrama i drugom osoblju, a upravo u takvim ranjivim trenucima važno je računati na neka moralna načela i imati poverenja.

Iako u medicini ima grešaka kao i u svakom drugom poslu, ovde nije reč o nenamernim greškama koje su ljude koštale života, već se radi o svesnom kršenjima poverenja zbog čega se Hipokrat okreće u grobu.

1. Imao je svoju specijalnu “fabriku” za ubijanje 

Jedan od američkih najpoznatijih i najokrutnijih serijskih ubica bio je lekar Herman Webster Mudgett, poznatiji kao H.H. Holmes. Ubio je između 27 i 200 ljudi u svom ozloglašenom dvorcu za ubijanje. Studije medicine plaćao je lažirajući polise životnog osiguranja – u mrtvačnici fakulteta slagao je leševe koja je potom predstavljao kao dokaz o smrti osobe za koju je on uplatio osiguranje.

No to je bio samo početak. Nakon završetka fakulteta 1886. preselio se u Čikago gde je sagradio trospratnicu koja je zauzimala ceo jedan blok. Nju je sagradio sa paklenim planom – u zgradi je bio lavirint, tajne sobe i vrata kao i podrum opremljen medicinskim instrumentima, otrovima, kiselinama i spravama za mučenje.

Kontrolisao je plinske cevi koje su bile sprovedene u sobe kako bi onesvijestiti pacijente, a kako bi bio siguran da ga majstori neće otkrit koristio je više građevinskih firmi.

Većinu svojih žrtava namamio je obećavajući im zaposlenje, a ubijao ih je nakon što bi potpisali ugovor u kom su upravo njega naveli kao korisnika osiguranja. Svoj je dom 1893. pretvorio je u hotel po povoljnim cenama za mlade turiste, a srećne žrtve je gušio plinom, dok je one manje srećne ubijao na spravama za mučenje ili izvodeći sulude medicinske ekperimente na njima. 

Ubistvima je i zarađivao – prodajući kosture i organe medicinskim ustanovama. Godinama kasnije, kad je napokon uhvaćen, policija je bila šokirana hororom koji je pronašla u zgradi. Na kraju je obešen u maju 1896.

2. Hrvatski lekar koji je drogirao i seksualno iskorišćavao pacijente

 

Doktor Mladen Antolić bio je doktor u Orlandu koji je dobio desetogodišnju zatvorsku kaznu zbog orgijanja s pacijentima, distribucije droga i raznih finansijskih malverzacija.

Medicinski fakultet je završio 1979. u Zagrebu, a u SAD je otišao zbog “razvoja karijere”.

Uhapšen je u septembru 2010. nakon što je američka policija napravila akciju hvatanja lekara koji su namerno davali jake lekove. Antolić ih je prepisivao najčešće ženama od kojih je napravio zavisnike, a zatim bi ih seksualno iskorišćavao u zamenu za još lekova.

Snimao ih je u svojoj ordinaciji na Colonial Driveu i ucjenjivao da dolaze na njegove kućne zabave koje su uključivale drogu i seks.

Uhapšen je 2010. a policija je u stanu našla mnoštvo lascivnih fotografija, drogu, 32.000 dolara u gotovini, pištolje kao i elektronski brojač novca. Iako ga je čekalo 156 godina u zatvoru, priznao je, nagodio se i osuđen je samo na 10.

Antolić je čak iz zatvora planirao nastavak posla s dilovanjem droge, što su zatvorski stražari saznali kada su preslušali njegove telefonske razgovore.

3. Doktor koji je 550 pacijenata lagao da imaju rak

 

Propisivanje nepotrebnih lekova pacijentima je uvek neetično i opasno, ali kad su ti lekovi užasno teški za podnošenje (poput hemoterapije), stvari su još gore.

Dr. Farid Fata bio je doktor psihopata koji je namerno davao lažne dijagnoze raka svojim pacijentima – čak 550 njih, s jedinim ciljem – da na tome zaradi.

Većina tih pacijenata uopšte nije imala rak, a čak i oni koji su imali neki oblik, nisu trebali tako agresivne i dugotrajne tretmane. Tako im je svesno uništio zdravlje, jer i sama hemoterapija dugoročno deluje kancerogeno na tijelo, a da se ne spominju brojne nuspojave poput neplodnosti.

Ništa nije pomagalo, tumori su se povećali, više ih je, ispričao je jedan od njegovih pacijenata.

Na kraju je dr. Fata priznao krivicu, morao je vratiti 17,6 miliona dolara koja je proneverio i osuđen je na 45 godina zatvora.

4. Serijski ubica, sa smrtnim injekcijama

Dr. Joseph Mičel Svango na papiru je izgledao kao uzorni lekar – odlikaš s brojnim stipendijama. Bio je inteligentan serijski ubica i psihopata koji je trovao i ubijao svoje kolege i pacijente. Već tokom njegovog stažiranja, sestre u bolnici gde je radio (Ohajo)

primetile su kako su relativno zdravi pacijenti na neobičan način brzo umirali.

Jedna od njih je videla Svanga kako pacijentu daje injekciju, a stanje bi mu se nakon toga brzo pogoršalo, no on se branio tako što bi ih sve optuživao za paranoju.

Ipak, osuđen je na 5 godina zatvora, a iz zatvora je izašao 1990. Nakon toga je krivotvorio svoje papire i promenio je ime u Daniela Adamsa kako bi se zaposlio kao psihijatar u drugoj bolnici – gdje su takođe pacijenti počeli neobjašnjivo da umiru.

Shvativši da mu je policija za petama, otišao je u Zimbabve gde je radio u bolnici luteranskih misionara gde je takođe ubijao pacijente. Pobegao je u Namibiju i tamo ubijao kao doktor, a pokušao je da se zaposli i u Saudijskoj Arabiji, ali tom prilikom je uhapšen i izručen SAD-u.

Osuđen je za prevaru i nadrilekarstvo, a dok je služio kaznu, SAD i Zimbabve sastavljali su optužnicu za ubistva. FBI procenjuje da ih je bilo najmanje 60. Svango je priznao četiri kako bi po svaku cenu izbegao izručenje u Zimbabve. Osuđen je na tri doživotne kazne.

5. Udarao pacijenta nakon operacije srca

Anesteziolog dr. Andrej Votjakov iz ruskog Federalnog centra za kardiovaskularnu hirurgiju nakon tridesetšestočasovne smene izgubio je živce. Prema njemu, iz takta ga je izbacio pacijent koji je nedavno operisan, na licu je nosio masku s kiseonikom, a ruke i noge su mu bile zavezane za krevet.

Pacijent (61) je navodno uvredio Votjakova tako što nije “pokazao poštovanje” prema njegovom poslu. Pacijent je preminuo nedelju dana posle, a snimak koji je “procureo” na internetu, pokrenuo je službenu istragu.

Votjakov se izvinio uz komentar kako incident u kom nije postupio profesionalno, nema veze sa smrću pacijenta. To je bio zaključak i istrage, a lekar je dobio novčanu kaznu i pet meseci društveno angažovanog rada.



loading...