O svojim neobičnim putovanjima, tropskim rajevima, čudima koja nas čekaju iza ćoška, vozovima, vremeplovu i kosmičkoj travarici, kombinovanju tri ljubavi – prema putovanju, pisanju i kuvanju govorio je autor knjige sa svojim saputnicima.

– Glad za nepoznatim gradovima i ljudima, svetskim čudesima, tropskim rajevima i drevnim civilizacijama napravila je pravu revoluciju u mom životu. Ona je počela kada sam pošao na svoje prvo veliko, samostalno putovanje. Ta revolucija traje i danas. Život mladog čoveka u zemlji pod sankcijama izvrnut je naglavačke kada sam krenuo da upoznajem veliki, divni, nepredvidivi svet. Erupcija osećanja i utisaka koje putovanje u meni budi naterala me i da napišem ovu knjigu. Knjiga „Kako sam postao putnik i prestao da budem turista“ nastala je kao plod moje tri velike ljubavi: prema putovanju, pisanju i kuvanju, pa se kao sasvim prirodna nametnula ideja da svaki od 20 putopisa koji se nalaze u knjizi bude praćen kulinarskom razglednicom, relativno jednostavnim receptom za jela koja će vam pomoći da ukuse i uspomene iz dalekih zemalja stvorite u svojoj kuhinji. Ova knjiga nije jedna od onih koje vam gvore: Ovo morate videti, ovo ne smete propustiti… Moja namera bila je da u ljudima probudim avanturističku duh i da im objasnim da se najlepše i najneverovatnije stvari dešavaju kada dozvolite da vas život vodi – rekao je Momčilo Antnijević.

Knjiga “Kako sam postao putnik i prestao da budem turista” je zbirka od 20 neobičnih putpisa, praćenih sa 20 kulinarskih razglednica sa originalnim receptima za jela koja će vas momentalno odvesti na neki udeljeni kutak planete.

Autor ne ispisuje klasične putopise jer ne ide utabanim stazama nego čitaoca upućuje i u usputne avanture nevaljalog dečaka uvodeći ga znalački, posvećenički u tajne svekolikog hedonizma – dokoličarskog, gastronomskog, druželjubivog, onog koji ne podnosi opšta mesta i usputne gnjavatore, a visoko vrednuje ekskluzivnost manje poznatog, situacija i ličnosti koja se ređe sreću i doživljavaju.

Kako sam posatao putnik i prestao da budem turista u 142 reči:

Turisti ne znaju gde su bili, putnici ne znaju gde idu. Ovo je prva velika istina koju sam naučio putujući. Putovao sam daleko (u Vijetnam) i blizu (na Taru). Vremeplovom (na Svetu goru) i kroz snove (u Jermeniju). Kratko (u Vlahovo kod Svrljiga) i dugo (u srce Indije). Bio sam u gradu u kom živi Bog (Jerusalimu), gradu u kom živi boginja, devojčica Kumari (Katmanduu) i zemlji gde žive vilenjaci (Islandu). Svuda sam dobro jeo, u Parizu posebno. Zamalo sam progovorio španski, prvo u Andaluziji, onda na Karibima. Upao sam na snimanje jednog rijalitija na Filipinima. Upoznao sam mnogo zanimljivih ljudi i jednog zanimljivog vanzemaljca (u Visokom u Bosni). U Rimu sam živeo kao Rimljanin. Šetao sam Kineskim zidom i posmatrao divlje konje dok mirno pasu na Kavkazu. Uvek sam video ono što sam video, a ne ono što sam došao da vidim.

Momčilo Antonijević, novinar, urednik, kultu­rolog, narodni travar i gerila baštovan, rođen je u Užicu 1980. Diplomirao je novinarstvo na Fakultetu političkih nauka u Beogradu 2004, a četiri godine kasnije i magistrirao na istom fakultetu na katedri za Teoriju kul­ture. Pet godina bio je saradnik u nastavi na tom predmetu.

Piše za nekoliko novina i portala. Biljke sakuplja od 13. godine. Kuva od 19. Ozbiljno putuje od 21. Živi, radi i sadi u Beogradu. Putuje svetom.