Ko je bio agresor u ratu u Hrvatskoj? Ko je bio žrtva? Na ova pitanja učenici u školama širom Evrope neće dobiti jednoznačne odgovore.
Kako se hrvatski „Domovinski rat“ i celokupna tadašnja situacija na Balkanu prezentuje učenicima u Nemačkoj, Italiji ili Finskoj?
Udžbenici, kako se navodiu istraživanju “Večernjeg lista”, ne imenuju agresora, ne idu u detalje, a naglasak se stavlja na to da svi učenici shvate posledice nacionalizma. Ko je bio agresor u ratu u Hrvatskoj? Ko je bio žrtva? Na ova pitanja učenici u školama širom Evrope neće dobiti jednoznačne odgovore.
Primeri udžbenika iz Finske, Italije i Nemačke, te objašnjenja profesora istorije iz tamošnjih srednjih škola pokazuju kako se rat u Hrvatskoj tek spominje u kontekstu širih istorijskih događanja tog doba, završetka Hladnog rata i raspada Istočnog bloka i multinacionalnih država.
Postoji suzdržavanje od označavanja naroda ili sistema „agresorskim“, dok se, na primer, pojam „Domovinski rat“ i ne spominje, piše hrvatski „Večernji list“.
„Posebna pažnja posvećuje se nacionalizmu. Ekstremno nasilje u BiH je zabeleženo. Raspravlja se o tome kako međunarodna zajednica nije imala adekvatan odgovor na ratove“, dodaje Ahonenova.
Po istoj paradigmi taj deo istorije obrađen je u školama u Nemačkoj, tačnije u Bavarskoj, kaže Fric Šafer, profesor istorije, te šef tamošnjeg Odeljenja za obrazovne politike Društva učitelja. „Ne idemo u detalje. Eventualno ako je u razredu učenik iz Hrvatske ili BiH, ispričaće svoju priču.
Italijanski srednjoškolci pak u svojim udžbenicima čitaju kako su „ratna delovanja u Hrvatskoj opravdana postojanjem značajne srpske manjine, ali da su uz regularnu vojsku (JNA) u njima učestvovale paravojne srpske jedinice, koje su više puta počinile gnusne zločine protiv Hrvata“.
„Hrvatska je pak brzo stvorila vojsku i počela da vraća teritoriju. Kad su hrvatska snage došle do teritorija koje su nastanjivali Srbi, počinili su i etničko čišćenje, proteravši Srbe“, stoji u udžbeniku. „Ne bih rekao da je na delu relativizacija zločinca i žrtve. Nama je važno da učenici usvoje tendencije, kao što je etnički mozaik kakav je bila Jugoslavija i šta se događa kad takva zajednica propadne ili kad poraste nacionalizam, šta se može primeniti i na druge slične situacije.
Učenici obrađuju i delove eseja bugarsko-francuskog filozofa Cvetana Todorova “Sećanje kao lek za zlo” te hrvatske feministkinje i filozofkinje Rade Iveković “Balkanizacija razuma/uma” koji kritički govore o ratovima“ kaže profesor Andrea Nardi iz Toskane, koji je i voditelj regionalnog odbora za maturske ispite iz istorije.
Za razliku od Hrvatske, rat u BiH detaljnije se obrađuje u svim državama — na primer, srednja škola „Jacek Kuron“ iz Varšave svake godine vodi učenike trećeg razreda u Sarajevo.
„Raspad Jugoslavije i mrtvi i proterani (10–25 hiljada mrtvih i 320 hiljada proteranih do kraja rata u Hrvatskoj, te 140–250 hiljada mrtvih i 2,5 miliona proteranih do kraja rata u Bosni), te zločini (etničko čišćenje, masovne grobnice, napadi na civile), slike rata i žrtava na televiziji i u novinama, uticali su na međunarodnu zajednicu, ali, pre svega, na savest.Kao rezultat oformljen je Međunarodni sud“, stoji u italijanskom udžbeniku, a uz fotografiju Slobodana Miloševića tek piše kako je „optužen za zločine protiv čovečnosti, ali da je pre izricanja presude umro“.
