Jedan od simbola bombardovanja 1999. godine je Milica Rakić, trogodišnja devojčica koja je stradala kada je geler od rasprskavajuće bombe uleteo u kupatilo i pogodio je dok je sedela na noši.

 

Milica Rakić poginula je 17. aprila 1999. godine. Njen otac Žarko svedočio je da je scena udara bila stravična. Kupatilo je bilo puno gelera, koji su se tolikom silinom zarili u kuću da su probili i zid. “Izgubili smo je”, prve su reči koje je izustio kada ju je krvavu uzeo u ruke. Imala je veliku ranu na preponi kroz koju je iskrvarila, ali i druge teške povrede. Nesrećni otac Žarko odneo ju je te noći u obližnu ambulantu Hitne pomoći. Kasnije je porodica preko televizije saznala da je Milica izgubila život.

Kada smo juče tokom dana pozvali njenu majku Dušicu, nije želela da govori.  Roditeljska tuga ne prestaje, a ime njihove ćerke ostalo je duboko urezano u narodu.

Jedna ulica u Batajnici, kao i jedna u novosadskom prigradskom naselju Veternik ponele su njeno ime, a nedavno obnovljena bista na spomeniku u Tašmajdanskom parku podseća na stradanje 79 nevine dece tokom 78 dana bombardovanja. Njen lik oslikan je i u hercegovačkom manastiru Tvrdoš, a postojale su i inicijative da se proglasi mučenicom.

Gradski mendžer Goran Vesić položio je danas, povodom 17 godina od početka NATO bombardovanja, venac na spomen-obeležje Milici Rakić u Tašmajdanskom parku. Vence na spomenik položili su i pomoćnik ministra u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike Milan Popović i direktor „Večernjih novosti” Ratko Dmitrović.

– Grad Beograd i Republika Srbija na današnji dan se sećaju svega onoga što se dogodilo za vreme NATO bombardovanja i svih nedužnih ljudi koji su stradali i izgubili živote u tom bezumnom činu. Smrt Milice Rakić možda nosi i najveću simboliku i najdirektnije pokazuje koliko je taj čin bio bezuman i koliko ljudi je izgubilo živote samo zato što su želeli dobro svojoj zemlji i što su hteli da budu slobodni. Na današnji dan sećamo se i svih vojnika, oficira i civila koji su izgubili živote, čije žrtvovanje treba da bude primer budućim generacijama, a mi kao narod i društvo treba da izvučemo pouku kako nam se takvi događaji više nikada ne bi ponovili – rekao je Goran Vesić.

Vence na spomenik položili su i delegacije Kluba generala i admirala, SUBNOR-a Srbije, Saveza potomaka i poštovalaca ratnika 1912–1918 i građani Beograda.