Stranka Slobode i pravde predstavila je danas predlog Deklaracije o pomirenju srpskog i albanskog naroda koji predvidja put rešavanja životnih problema ljudi dok je statusno pitanje ostavljeno po strani jer ga u ovom trenutku nije moguće rešiti zbog sasvim suprotnih pozicija.
“Ovo je efektna mešavina poziva na pomirenje, promovisanje dobrih stvari iz zajedničke prošlosti i uklanjanje prepreka koje odnose opterećuju”, rekao je potpredsednik SSP Borko Stefanović, nekadašnji šef pregovarčkog tima sa Prištinom, na konferenciji za novinare, navodeći da dve “otudjene oligarhije” u Beogradu i Prištini ne mogu da dovedu po pomirenja.
On je rekao da ponudjeni dokument predstavlja “jasan pravac kretanja dva naroda koji ne žele da budu zarobljeni u rovovima mržnje i neprekidnim raspavama čije vidjenje stratusa je ispravno”.
“Naše vidjenje statusa Kosova i Metohije je poznato, mi ne želimo da ga u ovom dokumentu isturamo kao bilo kakav element koji će odbiti suprotnu stranu kao što smo svesni njihovog vidjenja statusa Kosova i Metohije”, rekao je Stefanović.
On je napomenuo da je ponudjeni dokument predlog i “stravljen je na neku vrstu javne raspave”, tako da će biti usvojene sve reakcije koje mogu da pomognu.
Predsednik SSP Dragan Djilas je istakao da se problemi života ljudi mogu rešiti “zajedno, ako smo spremni, otvoreni, hoćemo da saradjujemo, naravno uz pomoć medjunarodne zajednice”, kao i da režimi u Beogradu i Prištini koriste kosovski problem za “unutrašnje političke svrhe”.
“Ovo će biti politika stranke koju predvodim kada budemo vlast, na ovome ćemo insistirati kao početnom papiru za dalji razgovor”, rekao je Djilas o Deklaraciji, navodeći da “život ne čeka na političare” tako da se što pre moraju rešavati problemi koji opterećuju život ljudi, kao što je, na primer, sloboda kretanja.
On je ponovio da je najavljena skupštinska sednica u ponedeljak, na kojoj će predsednik Srbije Aleksandar Vučić govoriti o Kosovu, “fingirana”.
“Mi na njoj nećemo učestvovati”, rekao je Djilas.
Ponudjena Deklaracija predvidja usvajanje niza protokola – o saradnji bezbednosnih i pravosudnih sistema, slobodi kretanja, rešavanju imovinskih pitanja, ekonomskoj saradnji, saradnji u oblasti kulture, sprota, medija, obrazovanja, lečenja.
U Deklaraciji se navodi i da sadašnji politički i istorijski momenat iziskuje strpljivo i dugoročno rešavanje, a nikako brza rešenja koja prete da izazovu sukobe na Balkanu.
