Pet godina posle havarije u nuklearnoj elektrani “Fukušima” postalo je jasno koje su laži japanske vlasti servirale javnosti i koliko su one opasne.
1. “Nema žrtava od posledica zračenja”
Bilo je potrebno više od pet godina da japanska vlada prizna da su žrtve u prefekturi Fukušima delimično posledica zračenja.
Od 8.000 ljudi, koliko ih je stradalo usled katastrofe 2011, navodno nijedna nije bila žrtva curenja radioaktivnih supstanci iz elektrane. Umesto toga, vlada je kao razloge navodila haos tokom evakuacije, teške okolnosti i psihičke traume.
Vlasti su tek u oktobru 2015. konačno priznale da je jedan građevinski radnik oboleo od leukemije usled izlaganja zračenju. Ovaj čovek 30-tih godina radio je od oktobra 2012. do decembra 2013. u elektrani, gde je, kako je izmereno, bio izložen zračenju od 19,8 milisiverta, četiri puta većem od godišnje dozvoljene vrednosti za radnike u nuklearnoj industriji u toj zemlji. Prave posledice po radnike i stanovništvo u ovoj oblasti tek će vremenom biti utvrđene. Kada su SAD bacile atomske bombe na Japan, simptomi akutne leukemije kod preživelih stanovnika Hirošime i Nagasakija pojavili su te posle šest-osam godina.
2. “Nije tako strašna kao Černobilj”
Katastrofa u Fukušimi opisuje se kao “najveća katastrofa posle Černobilja”, ali istina je da bi moglo da se ispostavi da je daleko gora od Černobilja. Na Međunarodnoj skali za nuklearne incidente”, i jedna i druga katastrofe svrstane su među nesreće sedmog stepena, odnosno u kategoriju “velikih havarija”. Možda bi trebalo proširiti skalu na 11 nivoa, kako bi se prikazala sva ozbiljnost japanske katastrofe.
Konačne posledice mogle bi da budu daleko veće – usled zagađanja podzemnih voda i broja zahvaćenih reaktora.
Godine 1986. Černobilj je imao četiri aktivna reaktora, a otopilo se nuklearno jezgro samo jednog. Ostali reaktori su isključeni. S druge strane, Fukušima je imala šest aktivnih reaktora, u tri je počelo otapanje jezgara, dok je četvrti bio u nestabilnom stanju. Samo dva reaktora su uspešno isključena.
Položaj nuklearke Fukušima, pored morske obale i nekadašnjeg rečnog korita, znači da negativne posledice u slučaju otapanja mogu biti znatno veće nego u Černobilju, gde nema problema podzemnih voda. Prema procenama stručnjaka za nuklearnu industriju Arnolda Gandersena, dekontaminacija bi mogla da traje čak stotinu godina.
PITANJE KOJE JE OTREZNILO SVET: “Bili ste Šarli i Pariz, da li ćete biti Ankara?”
3. “Nije bilo trovanja dece”
U nastojanju da uveri javnost da su rizici zbog zračenja minimalni, Hokuto Hoši, šef panela medicinskih stručnjaka za analizu slučajeva raka tiroidne žlezde, izjavio je u decembru prošle godine da je “mala verovatnoća da je zračenje odgovorno za nedavno registrovane slučajeve rake štitaste žlezde, s obzirom da nema zabeleženih slučajeva među decom, koja su naročito osetljiva na zračenje”. Ovo saopštenje je izdao nakon što je u proteklih 12 meseci potvrđeno 16 slučajeva raka štitne žlezde među decom mlađom od 18 godina.
Mnogi stručnjaci ne dele Hošijeve tvrdnje, uključujući i Tošihidea Cudu, profesora ekološke epidemiologije na Univerzitetu Okajama. Njegova studija pokazuje da je stopa obolelih od raka štitne žlezde u prefekturi Fukušima za 20-50 puta veća od nacionalnog nivoa, preneo je “Japan tajms”.
4. “Ne zagađuje zemljište”
Pre katastrofe, Fukušima je bila četvrto poljoprivredno područje u Japanu. Sada je pala na sedmo mesto, ali se poljoprivredna industrija polako oporavlja zahvaljujući pomoći japanske vlade, koja ulaže napore da skine negativan žig koji prefektura nosi otkako se desila katastrofa.
Petnaest odsto japanskog stanovništva i dalje preza od kupovine proizvoda iz ovog regiona, a istraživanje objavljeno u japanskom listu “Mainiči” otkriva da je to smanjenjenje za 1,5 odsto u odnosu na prošlu godinu. Konstantno oživljavanje proizvodnje hrane u Fukušimi može se pripisati rezultatu testova za kontrolu radijacije koje organizuje vlada, a koji pokazuje da je nivo zračenja u sektoru poljoprivrede, šumarstva i ribolova 99,9 odsto vremena bio ispod “prihvatljivog nivoa”.
Uprkos rezultatima, otkrivene su zastrašujuće abnormalnosti, uključujući i ribu kod koje je nivo zračenja 258 puta veći od bezbednog za konzumiranje. Japanske vlasti, međutim, tvrde da je to posledica hranjenja ribe u žarištu radioaktivnosti.
Blizu mesta katastrofe otkrivene su “deformisane” bele rade.
Dugoročni efekti katastrofe za sada su nemerljivi, pri čemu čak i vlada procenjuje da će dekontaminacija trajati još najmanje 50 godina.
Nensi Faust iz “Projekta Fukušima” upozorava da je još prerano za povratak ljudi u svoje domove u toj oblasti.
“Očekuje ih još mnogo složenog i veoma rizičnog posla u narednih nekoliko decenija kako bi se uklonilo otopljeno gorivo”, izjavila je ona za RT.
U međuvremenu, japanski premijer Šinzo Abe namerava ponovo da pusti u pogon što više reaktora, uveren da nuklearna energija treba da ostane ključni izvor energije u Japanu.
Pre njihovog zatvaranja, 44 reaktora u Japanu proizvodilo je gotovo trećinu energije u ovoj zemlji.
