Na prelazu Horgoš, gde se kolone automobila i autobusa, i na izmaku leta, ne smanjuju. Usporenim radom carinici protestuju što su im kolege pohapšene.

 

Na putu ka svom domu u nemačkom gradu Drezdenu, šestočlana porodica Avdul iz Turske prošla je gotovo ceo Balkan i stala na samom ulazu u Evropsku uniju – između Srbije i Mađarske, u međugraničnoj zoni prelaza Horgoš i Reske. I tu provela skoro pet časova.

Deca su nervozna, a mi umorni, i umesto da se domognemo auto-puta i nastavimo ka Nemačkoj, pola dana smo proveli čekajući na granici. Kontrolu na srpskoj strani smo prošli sasvim normalno i sada stojimo u tampon zoni, ni tamo ni vamo. I pri dolasku, početkom jula, bilo je tako, možda još i lošije. Ne razumemo ponašanje službenika s mađarske strane, da li su ovakve gužve zaista neophodne? Zbog dece nam klima-uređaj u automobilu radi stalno, tako da je gorivo na izmaku. Nadam se da ćemo nekako stići do prve benzinske pumpe sa druge strane granice. Svi smo već na rubu živaca… – nevoljno kaže glava porodice Ismail.

U istoj situaciji je ovog leta bil oko 600.000 vozila koja su se u oba smera našla na graničnom prelazu Horgoš – Reske. Malo ko od putnika je imao primedaba na rad pripadnika granične policije i carine sa srpske strane. Naprotiv, posle onoga šta ih je dočekalo na ulazu i izlazu u Mađarskoj, za našu graničnu kontrolu imali su samo reči hvale.

Tokom jula i avgusta granicu je prešlo 2,3 miliona putnika. U julu su gužve bile na ulazu, a u avgustu na izlazu iz naše zemlje, i one su uglavnom iste kao i prethodnih godina.  Kontrola putnika i vozila je bila uobičajena, svi kapaciteti su bili angažovani, sve trake otvorene, i nije bilo problema u radu i funkcionisanju granične policije. Nije bilo ni incidenata, niti nekih nepredviđenih situacija – kaže Agneš Pastor, pomoćnica komandira na GP Horgoš.

GUŽVE DO 15. SEPTEMBRA
 

Veće gužve na graničnim prelazima očekuju se do 15. septembra. Takođe, u danima vikenda savetuje se putnicima da koriste manje prelaze kao što su Horgoš 2, Kelebija, Bajmok i Đala. 

Tako je bilo sa srpske strane. Međutim, situacija na ulasku i izlasku iz Mađarske je bila malo drugačija. Reka putničkih vozila sa iscrpljenim putnicima i autobusi koji se za sat vremena pomere tek nekoliko metara u više navrata su spojili dva granična prelaza.

Autobuse parkiramo na granici, a onda se desi da satima čekamo na kontrolu dokumenata. Tokom paklenih vrućina ovog leta čekali smo i po šest sati. Nemamo ništa protiv detaljnih kontrola, naprotiv, svima nam je u interesu da do krajnjeg odredišta stignemo bezbedno. Ali ovo liči na klasično maltretiranje putnika – kaže jedan od vozača autobusa koji prevozi putnike za Frankfurt.

Zvanični razlog za velike gužve na mađarskoj granici su pooštrene kontrole putnika, koje važe od aprila ove godine.

Nezvanično, u pitanju je tihi štrajk mađarskih carinika koji na taj način izražavaju nezadovoljstvo zbog kolega koje su uhapšene u maju. Naime, u raciji koju su mađarski organi vlasti sproveli protiv svojih službenika uhapšeno je čak 44 carinika i pripadnika granične policije. Sumnja se da su umešani u nelegalno pečatiranje pasoša i korupciju. Nije tajna da su putnike naših autobusa vozači ranije redovno savetovali da prikupe novac kako bi “brže prešli” mađarsku granicu, odnosno kako bi – podmitili mađarske carinike.

Uhapšeni carinici susedne zemlje, nezvanično saznajemo, terete se i da su overavali dokumenta ljudima koji su samo s turističkom dozvolom radili i boravili u Evropi. Po pravilu, posle tri meseca morali su da napuste šengenski prostor, ali oni to nisu činili, već su putem posrednika dobijali ulazne i izlazne pečate. Time su sticali dozvolu za još tri meseca boravka, iako zemlju nisu ni napuštali.

Čak nam je jedna njihova službenica priznala da su revoltirani zbog hapšenja kolega i da im se zato ne žuri. Putnici sa svim tim nemaju nikakve veze i ne treba se na njima svetiti – kaže Subotičanka Aniko M.