PANIKA U EVROPI ZBOG NOVOG SOJA KORONE: Naučnici otkrivaju koliko je opasniji od prethodnih

Širenje novog soja koronavirusa u Velikoj Britaniji izazvalo je poslednjih dana veliku uzbunu u javnosti, ali i među stručnjacima i političarima.

Pixabay

Pokrenute su najstrože epidemiološke mera četvrtog stepena u Engleskoj, Škotskoj i Velsu, a brojne države EU, kao i Kanada, Čile i Argentina, po hitnoj su proceduri u nedelju uvele zabrane avionskih letova iz Velike Britanije.

Održan je i hitan telefonski sastanak EU lidera na temu širenja novog soja, a obaveštena je i Svetska zdravstvena organizacija.

Najpre treba istaći, navodi portal Index.hr, da postoje razlozi za zabrinutost i praćenje novog soja, ali da za sada nema dovoljno dokaza da je reč o opasnijem virusu ili da već razvijene vakcine neće štititi i od njega.

Ali, tri su ključna pitanja koja muče stručnjake i političare:

– Širi li se novi soj zaista mnogo brže od postojećeg, da li je moguće uzrokuje težu bolest i kolika je opasnost da mutira i tako postane rezistentan na vakcine?

Novi soj, nazvan B.1.1.7, pokrenuo je toliku uzbunu zbog nekoliko faktora. Prvi je taj što se čini da se brže širi budući da je u nekim delovima Velike Britanije počeo dominirati nad uobičajenim sojem.

– Drugi je to što novi soj ima više mutacija nego što bi se očekivalo, a neke od njih nalaze se na važnim lokacijama na virusu.

– Treći je to što se u laboratorijskim analizama pokazalo da neke od tih mutacija povećavaju sposobnost virusa da zarazi ćelije te da izbegne delovanje odbrambenog sistema.

Iako je poznato da svaki virus mutira, s tim da virus SARS-CoV-2 napravi oko dve mutacije mesečno, problem je kada se virus intenzivno širi i reprodukuje u milijardama želija miliona ljudi, pa još ako “preskoči” i na životinje, s vremenom se mogu pojaviti neke promene koje će virusu biti korisne.

Na primer tako se može razviti dodatna sposobnost virusa da lakše ulazi u ćelije i izbegava odgovor imunosnog sistema domaćina. Takođe, može se desiti i da virus počne da izaziva teže oblik bolesti. S druge strane, moguće je da sve ode i u drugom pravcu – da ga mutacije učine i bezopasnijim. Prevladaće onaj soj koji bude uspešniji.

Časopis “Nature” od avgusta navodi da je na genomu SARS-CoV-2 otkriveno oko 12.000 mutacija, ali one se međusobno ne razlikuju mnogo- u samo 10 od ukupno 29.903 slova, koliko sadrži RNA korona virusa.

Međutim, na novom soju zabeleženo je 17 mutacija u odnosu na izvorni soj iz Vuhana.

Ključne promene

Stručnjaci posebno analiziraju neke promene u soju B.1.1.7 koje su otkrivene na proteinu S jer on virusu omogućava da se veže za ćeliju i uđe u nju. Osim toga sve vakcine su rađene na temelju tog proteina.

Jedna od njih je mutacija nazvana N501Y koja menja najvažniji de tog S proteina, domena koji se veže na receptor ćelije. Ako ta promena virusu olakšava ulazak u ćeliju, verovatno će mu dati evolucijsku prednost.

Druga važna mutacija je ona kojom je u proteinu S obrisan deo koji se naziva H69/V70. Ona se pojavila već u više sojeva, uključujući i onaj koji se razvio u zarazama po farmama.

Laboratorijski eksperimenti sprovedeni na Univerzitetu Kembridžu ukazuju na mogućnost da ove nove mutacije dvostruko povećavaju infektivnost virusa u ćelijskim uzorcima.

Novi soj prvi je put otkriven u septembru. U novembru je već oko četvrtina slučajeva u Londonu pripadalo novoj varijanti, a sredinom decembra čak dve trećine. To bi moglo da znači da se on brže širi i da je postepeno istisnuo druge varijante jer je zarazniji.

Dakle, zaključak je da je moguće da se širi 70 odsto brže od dominantnog soja.