Da li ste znali da je park Ćirila i Metodija u Bulevaru kralja Aleksandra pored istoimenog spomenika i onog čuvenog Vuku Stefanoviću Karadžiću "dom" još jedne skulpture? Skulpture koja je je simbol zajedničke ruske i srpske kulture i još jedna "oda" stvaralačkoj reči i slovenskom pismu...
Premda je park kod Vukovog spomenika uvek “krcat” i jedna od središnjih tačaka prestonice, nije veliki broj ljudi koji zna da negde na sredini istog može da nabasa na predivnu bronzanu skulpturu jednog od najvećih ruskih književnika – Aleksandra Sergejeviča Puškina.
Spomenik krasi beogradski park od oktobra 2009. godine, a gradu su ga poklonile Ruska federacija i Savez ruskih pisaca. Skulptura je zajedno sa plintom visoka dva metra i teška preko 300 kilograma, i rad je ruskog vajara Kuznjecova Muromskog.
Da li će ovaj stanovnik Čuburskog parka postati NOVI SIMBOL BEOGRADA? (FOTO)
Bronzani Puškin našao se tačno između spomenika Ćirilu i Metodiju koji su osnivači slovenske azbuke i spomenika Vuku Karadžiću, čoveku koji je otac modernog srpskog jezika. Baš zato, to trojstvo u prestoničkom parku jeste sinonim zajedničke slovenske kulture i pismenosti i počast velikim ljudima koji su ostavili dubok trag u produhovljavanju srpskog i ruskog naroda.
Spomenik Puškinu šest godina uveličava park Ćirila i Metodija, ali Beograđani uglavnom to i ne znaju… Da l’ previde u svoj toj žurbi i hitrini, da l’ ih ne zanima, da l’ ne zalaze u ovaj park tako često, tek mali je broj onih koji su ovu informaciju imali uskladištenu o gradu u kom žive…
Po uzoru na Barselonu i Madrid: Kneza Miloša dobiće sasvim NOVI IZGLED
– Svaki dan sam ovde, s obzirom da idem u menzu u studentskom domu, pa znam da je ovde spomenik Puškinu. Volim ga i jedan je od lepših u Beogradu – rekla nam je jedna studentkinja, istakavši da pak veliki broj njenih kolega nije upućena u to.
– Sigurna sam da oni koji ne studiraju u blizini ili ne koriste usluge ovdašnje menze, ne znaju ovu informaciju – kaže ona.
Pitali smo usputne prolaznike da li su obratili pažnju na bronzani spomenik Puškinu, i odgovori su bili podeljeni – dok su neki klimali glavom i potvrdno odgovarali, neki su bili prilično zatečeni i iznenađeni ovom informacijom.
– Stvarno? Pa, otkad to? Nikada ga nisam “snimila” – istakla je jedna starija Beograđanka, dok nam je jedan gospodin vrlo otresito objasnio:
– Bože, kako ne bih znao. Živim u blizini i skoro svakodnevno prolazim pored njega. Premda, i da nije tako, znao bih da je Puškin smešten u ovom parku. U kom god da si delu Beograda, kod “Vuka” svi prođu bar nekoliko puta godišnje, ali Beograđani generalno malo znaju o svom gradu, pa me ne čudi što veliki broj ljudi nema predstavu o skulpturi ruskog književnika. Pitanje je da li znaju ko je Puškin uopšte.
No, život je da se uči, a Beograd katkada deluje kao ogromno, neistraženo carstvo u kome toliko toga ima da se otkrije… Svaki dan je nova prilika da obogatimo svoj um saznanjima o gradu u kom živimo i svim njegovim malim i velikim, lepim i manje lepim, neobičnim ili sasvim običnim “tajnama”. Ako ste i propustili da obiđete statuu omalenog Puškina, koji očekivano u ruci drži knjigu, jer baš su knjiga i reč bile njegovo najmoćnije oružje, nikada nije kasno da to sada uradite i “poklonite” se jednostavnoj, a divnoj skulpturi čoveka malog rasta, ali velikog uma i još veće duše.
Puškin – revolucionar i inovator koji nije zaboravio tradiciju
Jedan od najvećih ruskih pisaca, osnivač ruske moderne književnosti, čovek koji pomerio granice i postavio standarde, opet uspevši u nameri da sačuva ruski duh, tradiciju i narodni govor, ostavio je iza sebe briljantnog “Evgenija Onjegina”, drame “Boris Godunov”, “Pikova dama” i bajke koje i dan danas “žive” i rado se čitaju. Čuveni Rus bio je poznat kao pesnik britkog pera i razvijene društvene svesti, ali okovan u lance cenzure i razmirice sa vlašću. No, to ga nije sprečilo da glasno ismeje nepravdu i naopake vrednosti u ruskom društvu, što je najčešće činio kroz metaforu i naglašenu simboliku u svojim bajkama i pričama.
Puškin je rođen 1799. godine u Moskvi u ne tako imućnoj, ali ipak aristokratskoj porodici, a poživeo je svega 38 godina kada je njegov život naglo zaustavljen u dvoboju sa D’Antesom. Naime, Rus je protivnik izazvao zbog sumnje da se udvarao njegovoj supruzi, lepotici Nataliji Gončarevoj. Puškin je ranjen u stomak, a lekari su pokušali da mu saniraju ranu, ali je dva dana kasnije ipak podlegao povredama.
