Sedamnaestogodišnja Tamara Kostić napadnuta je sinoć kada se vraćala iz grada. Napad se dogodio u glavnoj ulici u Prokuplju, a napadač je posle kraćeg zadržavanja pušten iz pritvora.

 

Razočarana neprijatnošću i ponašanjem svojih sugrađana, devojka se obratila redakciji portala novostitop.com , koja je prenela njeno otvoreno pismo objavljeno putem Fejsbuka.

Iz pisma doznajemo da je Tamaru najviše pogodilo to što u dramatičnim trenucima niko nije imao sluha za njen vapaj. 

Pročitajte, PRIJATELJI.

VEČERAS SU MENE NAPALI, KO ZNA KOGA ĆE SUTRA. Bogu hvala, prošla sam sa telesnim povredama. Neko zbog toga, više nije živ.

U rođenom gradu, u malom gradu, gde se svi znaju međusobno.. JA, koja bih pre nogu polomila nego mrava zgazila, doživim da budem NAPADNUTA, pre ponoći, nasred GLAVNE ulice, od strane osobe X. Zatrčao se i iz sve snage me pesnicama udario u grudi, a ja sam pala i udarila glavu. VRIŠTALA SAM i MOLILA za pomoć… ljudi su prolazili pored mene, ljubili se, šetali, ni ne pogledavši me. Državo, vlado, ZAKONU, zar će oni koji napadaju ljude po ulici jer im treba droga, biti samo večeras u pritvoru, a od sutra opet slobodno da hodaju gradom.. Zar da se, kao devojčica, plašim koga ću da sretnem i šta će da mi urade. Otvorili su mi oči. Živim u jednom mestu, gde vrištim, plačem i molim za pomoć, a niko da priđe… Svete, tužan li si…

Svi koji poznaju Tamaru znaju da je uzorna učenica prokupačke Gimnazije, posvećena umetnosti i stvaranju. Trenutna je zamenica predsednika Književne omladine Prokuplja, aktivno piše, pleše i peva.