On tvrdi da nije dobio nikakva zaduženja i da mu njegovi pretpostavljeni nisu poverili nijedan posao otkako je stupio na dužnost u februaru prošle godine.
Jedan kiparski funkcioner uzburkao je javnost u zemlji pošto se u pismu predsedniku Republike požalio da već godinu dana prima platu, a ništa ne radi.
Marios Drusiotis naveo je da nije obavio nijedan posao otkako je u februaru prošle godine imenovan na funkciju zamenika ministra energetike, trgovine i turizma, kako bi kontaktirao sa stranim investitorima u vezi sa projektima iz svog resora.
U pismu predsedniku Nikosu Anastasijadesu koje je ove nedelje objavljeno na sajtu dnevnog lista Filelefteros, Drusiotis tvrdi da nije dobio nikakva zaduženja i da mu njegovi pretpostavljeni nisu poverili nijedan posao otkako je stupio na dužnost.
– Smatram da je neprihvatljivo da jedan funkcioner sa koeficijentom plate A13+2 ne radi ništa – napisao je on.
PREDUZIMLJIVI TURCI: Srbima do 35 godina nude besplatan smeštaj uz JEDAN USLOV
Po ovom koeficijentu, kiparski funkcioneri primaju oko 5.000 evra mesečno, iako prosečna zarada u ovoj zemlji, članici Evropske unije (EU) i Evrozone, iznosi 1.500 evra.
Drusiotis je ironično dodao da bi mogao i da ostane kod kuće, a država bi tako uštedela novac koji troši na električnu energiju u njegovom kabinetu.
On je, međutim, juče odbio da za Frans press komentariše svoje tvrdnje, koje suuzburkale javnost na ovom mediteranskom ostrvu.
Sa druge strane, kiparski ministar energetike, trgovine i turizma nazvao je postupak svog zamenika “klevetom državne funkcije”.
Prema njegovim rečima, novoimenovani zamenik zadužen je za privlačenje stranih investitora i otklanjanje administrativnih prepreka sa kojima se oni suočavaju.
Kipar je zbog finansijske krize u martu 2013. godine postigao dogovor o paketu pomoći sa Evropskom komisijom, Evropskom centralnom bankom i Međunarodnim monetarnim fondom, a gradjani uglavnom smatraju da supolitičari privilegovani. U zamenu za pomoć, Kipar je morao da smanji bankarski sektor, sprovede strukturne reforme i privatizuje državnu imovinu, dok su oporezovani depoziti u bankama veći od 100.000 evra.
Država je bila na ivici bankrota pošto su banke pretrpele velike gubitke kada je otpisan deo grčkog duga.
